Општи циљ студијског програма Логопедија усмерен је на стицање академских знања и вештина из области поремећаја говора, језика и комуникације и рехабилитације особа са поремећајима говорних и језичких функција, у складу са међународним стандардима.
Специфични циљеви овог студијског програма су:

1. Усвајање знања о феноменологији и етиологији поремећаја говора, језика и комуникације.
   
2. Стицање знања из области превенције, ране детекције и дијагностике говорних и језичких поремећаја.
   
3. Овладавање знањима и вештинама потребним за узимање логопедске анамнезе и доношење логопедског закључка и дијагнозе.
   
4. Развијање способности и вештина потребних за примену савремених метода и процедура у поступку дијагностичке процене.
   
5. Развијање способности за конципирање и израду програма и метода третмана говорних и језичких поремећаја.
   
6. Стицање знања и вештина за примену специфичних метода третмана у процесу хабилитације и рехабилитације особа са поремећајима говорних и језичких функција.
   
7. Овладавање знањима и вештинама за рад у центрима за говорну патологију, центрима за медицинску рехабилитацију, неуролошким одељењима и клиникама, оториноларинголошким одељењима и клиникама, педијатријским клиникама.домовима здравља, развојним саветовалиштима, установама за ментално здравље и геријатријским установама.
   
8. Овладавање знањима и вештинама за извођење логопедског рада у предшколским установама и основним школама.
   
9. Овладавање знањима и вештинама за рад на детекцији, дијагностици и третману поремећаја вербалне и невербалне комуникације код особа са потребом за посебном подршком.
   
10. Овладавање знањима и вештинама за извођење логопедског рада са вишеструко ометеним особама.
    
11. Овладавање знањима и вештинама за примену и развијање асистивне технологије у раду са особама које имају поремећаје говорних и језичких функција.
    
12. Развијање способности и вештина за тимски рад са стручњацима из додирних научних области.
    
13. Развијање способности за извођење логопедског рада у истраживачким центрима.
    
14. Подстицање стручне и научне радозналости будућих логопеда.

Студијски програм Логопедија припрема стручњаке за рад на превенцији, детекцији, дијагностиковању и третману поремећаја комуникације под којом се подразумевају сви процеси и функције које се односе на продукцију и разумевање говорног и писаног језика, као и невербалне аспекте комуникације. Прецизније, овај смер образује стручњаке за рад на превенцији, детекцији, дијагностиковању и третману: поремећаја артикулације, развојних говорно-језичких поремећаја, развојних поремећаја школских вештина (дислексија, дисграфија), муцања, афазија и сродних поремећаја (дизартрија, апраксија, агнозија, акалкулија), као и поремећаја гласа. Поред тога, логопеди су оспособљени за дијагностику и третман поремећаја комуникације код особа које имају потребу за посебном подршком (особе са менталном ометеношћу, церебралном парализом, оштећењем вида, аутизмом); за рад на хабилитацији и рехабилитацији говора код особа са оштећењем слуха; за рад са вишеструко ометеним особама; за дијагностику и третман језичких поремећаја и одржавање комуникацијских способности особа са деменцијом и церебралним променама које прате старење; зарад на развијању аугментативних и алтернативних интервентних метода у комуникацији.
Упознати су са принципима клиничког рада, могу да учествују у креирању метода и средстава за рехабилитацију особа са говорним и језичким поремећајима; да пружају подршку овим особама у процесу интеграције; да учествују у изради документације за клинички логопедски рад; способни су за даље усавршавање и научно-истраживачки рад.
По завршетку основних академских студија студијског програма Логопедија, дипломирани логопед је оспособљен за:

1. Превенцију, рану детекцијуи препознавање карактеристика говорних и језичких поремећаја;
   
2. Учествовање у адаптацији и изради тест мерних инструмената за процену говорних и језичких способности код деце и одраслих;
   
3. Одређивање облика и тежине говорног и језичког поремећаја, тј постављање логопедске дијагнозе;
   
4. Диференцирање примарног поремећаја од других, сродних поремећаја;
   
5. Хабилитацију и рехабилитацијудеце и одраслих са поремећајима говорних, језичких и комуникацијских способности;
   
6. Коришћење савремене асистивне технологије у раду са овом популацијом;
   
7. Вођење одговарајуће документације.
   

Логопед је оспособљен за рад у центрима за говорну патологију, центрима за медицинску рехабилитацију, посебним центрима и установама за васпитање, образовање и рехабилитацију, домовима здравља, развојним саветовалиштима, школским диспанзерима.болницама, клиникама, институтима, геријатријским установама, предшколским установама, основним школама, приватној пракси и истраживачким центрима.

Курикулум студијског програма Дефектологија састоји се од 157 наставних предмета, од којих се 7 обавезних предмета слуша на свим модулима студијских програма, 12 предмета се слуша на свим модулима у статусу обавезног или изборног предмета, 22 предмета су заједничка за два до четири модула, док је 116 предмета специфично за по један модул студијског програма. Двосеместралних предмета је 41, док је 116 предмета једносеместралних.

У шестом и осмом семестру предвиђена је стручна пракса са укупно 60 часова (2 часа недељно).

Укупан број часова активне наставе на студијском програму за све године студија креће се од 2625 до 2895 часова. На годишњем нивоу број часова активне наставе је од 600 до 795. Недељно оптерећење студената је у стандардима предвиђеном опсегу од 20 до 30 часова недељно.

Настава се организује и изводи по семестрима, током 30 радних недеља годишње, у складу са планом извођења наставе.