ОСНОВНИ ПОДАЦИ О УНИВЕРЗИТЕТУ У БЕОГРАДУ – ФАКУЛТЕТУ ЗА СПЕЦИЈАЛНУ ЕДУКАЦИЈУ И РЕХАБИЛИТАЦИЈУ

Универзитет у Београду – Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију (раније Дефектолошки факултет) основан је 10. новембра 1975. године. Ове године слави 45 година постојања и академског стваралаштва. Вишедеценијска хуманистичка, друштвена и научна мисија образовања стручњака за рад са децом, младима и одраслим особама са оштећењем вида, оштећењем слуха, моторичким поремећајима, тешкоћама у менталном развоју, говорно-језичким поремећајима и поремећајима понашања, континуирано се спроводи, ослањањем на традицију и остварена сазнања у прошлости, као и непрестаним имплементирањем актуелних достигнућа у науци и практичној делатности. Од оснивања, 1975. године до данас, дипломирало је 9.780 студената на основним академским студијама. Одбрањено је 221 магистарска теза, 1004 мастер рада и 183 докторске дисертације ¹.

Имплементирањем и применом законских норматива и услова у области запошљавања наставника и сарадника, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију (Факултет) се у потпуности опредељује и осигурава да наставни процес обављају квалификовани и компетентни наставници и сарадници. Наставно - научну делатност обавља 40 редовних професора, 13 ванредних професора, 27 доцената, један предавач страног језика, 11 асистента и 5 сарадника у настави. Настава се изводи по новом, Болоњском моделу, који је имплементиран од школске 2006/2007. године. Наставни план основних, мастер и докторских студија, прилагођен је и усклађен са најновијим научним достигнућима у области специјалне едукације и рехабилитације. Факултет реализује и посебне облике студија за иновацију знања, перманентног стручног образовања и усавршавања.

Од оснивања, Факултет остварује сарадњу са бројним сродним Факултетима из земаља региона, Европе, САД, као и са домаћим професионалним и стручним Удружењима која се баве проблемима особа са инвалидитетом или са поремећајима понашања. Осим наставне делатности, наставници и сарадници Факултета се ангажују и у оквиру научноистраживачког рада. У претходном периоду, били су реализатори више пројеката од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (МПНТР), Министарства здравља, Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства културе и информисања и других релевантних институција као и два ТЕМПУС пројекта. Актуелно, на пет пројеката које финансира МПНТР учествује 56 наставника и сарадника Факултета.; Учествују и у реализацији пројекта ЕРАЗМУС+ КА2. Осим тога, наставници Факултета су руководиоци неколико програма ЕРАЗМУС+ КА2 и стручних програма који се реализују у сарадњи са Министарством омладине и спорта, Канцеларијом за људска и мањинска права, Амбасадом Аустралије и организацијама цивилног друштва. На међународном нивоу учествују у три пројекта мобилности у сарадњи са Универзитетом у Бургосу, Универзитетом на Малти и Универзитетом у Мињу.

Факултет настоји да обезбеди јавност и транспарентност у свим сегментима рада, постављајући и чинећи видљивим нормативе на којима заснива целокупно функционисање, извештаје о раду Факултета, о избору наставника и сарадника, услове и резултате уписа студената на свим нивоима студија, структуру наставних програма и наставних предмета, каталоге библиотечког фонда, распоред наставних и испитних активности, резултате ангажовања наставника и сарадника у домену научноистраживачког рада и друге елементе рада. Такође, на сајту Факултета (http://fasper.bg.ac.rs/) објављују се и ажурирају разноврсна обавештења за запослене и студенте, како би се на званичном нивоу упознали о непосредно предстојећим активностима.

Факултет обавља редовне поступке самовредновања у циклусима, што је резултат настојања за унапређењем организационих, кадровских, програмских и научноистраживачких активности. Актуелни поступак самовредновања 2020. године је спроведен у складу са Законом о високом образовању²; Статутом Универзитета у Београду³; Статутом Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију⁴; Правилником о стандардима за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа и студијских програма Националног савета за високо образовање⁵; Упутствима за припрему документације за извештај о самовредновању и оцењивању квалитета високошколских установа и студијских програма Националног акредитационог тела; Правилником о обезбеђењу квалитета рада Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију⁶ и са Стандардима и поступцима за обезбеђивање квалитета рада на факултету⁷.

Наставно-научно веће Универзитета у Београду – Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, на основу чл. 50. тачка 36. Статута Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, на VIII електронској седници одржаној 23.04.2020. г. донело је Одлуку о формирању Комисије за самовредновање и оцењивање квалитета високошколске установе и студијских програма на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (бр. 3/41 од 27.04.2020. године) у саставу:

1. Проф. др Горан Јованић, председник;
2. Проф. др Мирјана Петровић-Лазић;
3. Проф. др Драгомир Стаменковић;
4. Проф. др Слободанка Антић;
5. Доц. др Снежана Илић;
6. Доц. др Мина Николић;
7. Доц. др. Бојан Дучић;
8. Марија Живковић – представник стручне службе;
9. Мила Дојчиновић – представник стручне службе;
10. Наташа Марковић – студент и
11. Андрија Антић – студент.

Стандард 1: Стратегија обезбеђења квалитета

Високошколска установа утврђује стратегију обезбеђења квалитета, која је доступна јавности.

1. Стратегија обезбеђења квалитета

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију има Стратегију обезбеђења квалитета која представља дугорочну оријентацију у остваривању образовних, научно-истраживачких, стручних и других активности које се остварују на Факултету.

Факултет ће у дугорочном периоду предузимати мере за обезбеђење квалитета које ће бити утврђене посебно за свако подручје рада и којима ће се одређивати потребне активности, њихови носиоци и рокови за извршење.

Мере и поступци обезбеђења квалитета биће утврђени у документу Стандарди и поступци за обезбеђење квалитета рада Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију.

У процес континуираног праћења и обезбеђења квалитета на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, укључени су сви субјекти и то:

• Наставно-научно веће је стручни орган који има најзначајнију улогу и одговорност у обезбеђењу квалитета. Наставно-научно веће одређује носиоце активности за обезбеђење квалитета, доноси акта о предузимању корективних мера и активности и доноси оцену испуњености сваког појединачног стандарда. Факултет у интервалу од највише три године оцењује актуелност концепције обезбеђења квалитета која је дата Стратегијом и по потреби уноси промене у тај документ. Наставно-научно веће усваја коначни извештај о самовредновању који оверава декан.
• Декан као пословодни орган је субјекат Стратегије обезбеђења квалитета, тако што у сарадњи са другим субјектима дефинише Стратегију, планира и координира активности, контролише спровођење корективних мера, председава Наставно-научним већем, учествује у изради и одговоран је за усвајање извештаја о самовредновању.
• Комисија за обезбеђење и унапређење квалитета је значајно тело које се плански и континуирано бави праћењем, обезбеђивањем, унапређењем и развојем квалитета, бира је Наставно-научно веће.
• Наставници и сарадници су носиоци наставног процеса, научно-истраживачког и стручног рада. Њихова улога и активности у обезбеђењу квалитета су јасно дефинисани у стандардима за обезбеђење квалитета.
• Студенти су посебно значајан субјект у Стратегији обезбеђења квалитета као активни учесници у наставном процесу, као и у научно-истраживачком и стручном раду. Квалитет уписаних студената се обезбеђује кроз проверу знања кандидата при упису на Факултет.
• Ненаставно особље је важан субјект у Стратегији обезбеђења квалитета, јер пружа неопходну подршку одвијању наставног процеса, научно-истраживачког и стручног рада.

• Факултет се опредељује да својим студијским програмима и укупним радом допринесе сталном развоју и повећању нивоа друштвених односа унутар специфичне популације субјеката за чије образовање и рехабилитацију школује стручњаке. Континуирано ради на развоју и усвајању посебних професионалних и етичких стандарда од стране наставника, сарадника и дипломираних студената, али и путем примене резултата научних истраживања у наставном процесу, и другим облицима рада Факултета. Квалитет сваког студијског програма се заснива на квалитету сваког предмета. Садржај сваког предмета се стално усклађује са најновијим достигнућима у научној области, што доприноси подизању нивоа студијског програма.
• Наставници и сарадници се континуирано баве научно-истраживачким и стручним радом, своје резултате уграђују у студијске програме и тако доприносе развијају њиховог квалитета.
• Уџбеници и друга литература, представљају такође значајан фактор обезбеђења квалитета студијских програма. Литература је актуелна и стално се допуњава, што обезбеђује и Факултет континуираним сопственим издањима и набавком из других извора.

1.2 Стратегију обезбеђења квалитета доноси орган управљања високошколске установе на предлог органа пословођења

Опредељење Факултета је да перманентно изналази и примењује адекватне мере за обезбеђење квалитета образовног процеса и научно-истраживачког рада. То подразумева стално усавршавање и прилагођавање студијских програма, услова рада, креативних способности и вештина студената по угледу на достигнуте нивое квалитета водећих Факултета у свету.

Правилником о обезбеђењу квалитета рада Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију

утврђују се поступци и мере за обезбеђење квалитета студијских програма, педагошког и научноистраживачког рада наставника и сарадника, рада студената, ненаставног особља, уџбеника и другог наставног и испитног материјала, простора и опреме, финансирања управљања као и других пратећих делатности на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију.

• Услови рада на Факултету се стално побољшавају, ради се на унапређењу информационе подршке, осавремењавању опреме, квалитету и хигијени радног простора и све то доприноси обезбеђењу квалитета у наставном и научно-истраживачком процесу.
• Организациона структура Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију омогућава да се реализација студијских програма изводи квалитетно и стално ради на унапређењу рада стручних служби, пословодног органа, као и наставних и ненаставних јединица.

1.3. У креирању стратегије високошколска установа укључује и одговарајуће друштвене субјекте

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду је опредељен за дугорочну Стратегију обезбеђења квалитета што подразумева унапређење свих субјеката у систему квалитета. То се посебно односи на пословодни орган, наставнике и сараднике, студенте, ненаставно особље, као и на стручне органе и тела.

Стратегија обезбеђења квалитета је презентована у целости на Наставно-научном већу и Студентском парламенту. Стратегија обезбеђења квалитета је презентована у целости и на Интернет презентацији Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију и у публикацијама доступним јавности.

Стратегија обезбеђења квалитета обухвата најважније области у делатности Факултета, а пре свега студијске програме, наставу, научно истраживање, вредновање студената, уџбенике и литературу, ненаставну подршку и процес управљања.

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду континуирано ради на сталном унапређењу Стратегије обезбеђења квалитета.

1.4. Високошколска установа објављује стратегију обезбеђења квалитета и промовише је, како у самој установи, тако и у јавности

Стратегија обезбеђења квалитета доступна је јавно на сајту Факултета, на страници www.fasper.bg.ac.rs/pravna_akta.html, афирмишући принципе Болоњске декларације кроз организацију наставе на свим нивоима студија и кроз научноистраживачки рад, како на нивоу Факултета, активношћу свих субјеката обезбеђења квалитета, тако и у јавности, учешћем у активностима професионалних, стручних, државних и друштвених организација и тела, сарадњом са другим научним и образовним институцијама, реализацијом пројеката националног и међународног карактера, организацијом научних и стручних скупова и учешћем на научним скуповима сродних научних институција.

1.5. Високошколска установа периодично преиспитује и унапређује стратегију обезбеђења квалитета

Преиспитивање и унапређивање Стратегије обезбеђивања квалитета (број: 2/1-3 усвојене 26.6.2008. године), у којој су изнета темељна опредељења Факултета у погледу систематске анализе, оцењивања и побољшавања квалитета у свим подручјима свога рада, а посебно у подручју студијских програма и наставном процесу, научно-истраживачком раду, опреми и простору и квалитету наставног особља, реализује се периодично, како у процесу реакредитације Факултета, изменама наставних планова и програма свих нивоа студија, осавремењавањем опреме за рад и кадровском политиком, кроз напредовање наставног особља у звањима, сходно квалитету и резултатима свога рада, тако и пријемом нових наставника и сарадника, водећи рачуна о испуњености услова за избор у наставничка и сарадничка звања.

SWОТ анализа

Предности:

• Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду је усвојио Стратегију обезбеђења квалитета, која је стратешки развојни документ из области обезбеђења квалитета високог образовања (+++);

• У Стратегији обезбеђења квалитета дефинисане су мере, субјекти и области обезбеђења квалитета Факултета, уграђен је механизам унапређења квалитета и дефинисана су овлашћења, одговорности и улога учесника у обезбеђењу квалитета Стратегија обезбеђења квалитета доступна је јавности на Интернет страници Факултета (+++).

Слабости:

• Стратегију обезбеђења квалитета треба преиспитати или допунити, да би се обезбедила што боља основа за обезбеђење квалитета и подигао ниво свести код запослених о томе да је високо образовање постало тржишна категорија (+++);

• Стратегија обезбеђења квалитета се не може у потпуности спроводити без адекватних финансијских средстава из буџета Републике (++).

Могућности:

• Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију сопственим средствима финансира научно-истраживачке и стручне пројекте. Велики број запослених наставника и сарадника учествује у научно-истраживачким и стручним пројектима. Факултет остварује сарадњу са многим факултетима и научно-истраживачким институцијама у земљи и иностранству (+++);

• Постоји континуирана тежња и жеља студената и млађих сарадника да се Факултет мења и унапређује (+++).

Опасности:

• Чланови Комисије за обезбеђење и унапређење квалитета немају довољну едукације у области управљања квалитетом (++);
• Факултет нема довољно средстава за финансирање послова на обезбеђењу квалитета (++);
• Административна подршка Комисији за обезбеђење и унапређење квалитета је недовољна (++);

• Недовољна свест појединих наставника и сарадника о значају добро дефинисане стратегије обезбеђења квалитета (++).

Предлог мера и активности за унапређење квалитета Стандарда 1:

• Потребно је праћење нових законских решења и периодично ревидирање Стратегије обезбеђења квалитета;
• Активнија промоција значаја обезбеђења и унапређења квалитета, са јасном поделом овлашћења и одговорности;
• Потребно је да Комисија за обезбеђење и унапређење квалитета доставља редовне извештаје о стању на подручју обезбеђења и унапређењу квалитета на Факултету, како је дефинисано;
• Доследно спроводити све планиране активности, које су дефинисане акционим планом.

Показатељи и прилози за Стандард 1:

Прилог 1.1. Стратегија обезбеђења квалитета

Прилог 1.2. Мере и субјекти обезбеђења квалитета

Прилог 1.3. Акциони план за спровођење стратегије и одлуке о његовом усвајању

Прилог 1.3.а Одлука о усвајању Акционог плана за спровођење стратегије обезбеђења квалитета за период 2020–2023 година.

Прилог 1.3.б Одлука о усвајању Акционог плана за спровођење стратегије обезбеђења квалитета за период 2020–2023 година.

Стандард 2: Начини и поступци за обезбеђење квалитета

Високошколска установа утврђује начин (стандарде) и поступке за обезбеђење квалитета свог рада, који су доступни јавности.

2.1. Начини и поступци за обезбеђење квалитета се утврђују посебно за сваку област обезбеђења квалитета и њима се на детаљан начин уређује поступање субјеката у систему обезбеђења квалитета те установе

Нови Закон о високом образовању ступио је на снагу 07.10.2017. године и Факултет је имао обавезу да усагласи своју организацију и општа акта са овим Законом, што је већином и учињено.

Начини и поступци за обезбеђење квалитета прописани су Правилником о обезбеђењу квалитета рада Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију (у даљем тексту: Правилник) и Стандардима и поступцима за обезбеђење квалитета (оба документа су на сајту Факултета⁸).

Правилником о обезбеђењу квалитета рада Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију предвиђене су:

Опште одредбе у оквиру којих се Правилником утврђују поступци и мере за обезбеђење квалитета студијских програма, педагошког и научноистраживачког рада наставника и сарадника, рада студената, ненаставног особља, уџбеника и другог наставног и испитног материјала, простора и опреме, финансирања у управљања као и других пратећих делатности на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију. Доношење овог Правилника имало је за циљ контролу и одржавање квалитета као и његово стално унапређивање како би се обезбедио процес студирања који гарантује одговарајући ниво знања и компетентности свршених студената.

Правилником су дефинисани субјекти обезбеђења квалитета.

(1) Субјекти обезбеђења квалитета су наставници и сарадници, ненаставно особље, студенти, Комисија за обезбеђење квалитета, Наставно-научно веће, Веће за мастер, специјалистичке и докторске студије, Изборно веће и органи управљања и пословођења.

(2) Надлежности сваког субјекта из става 1 овог члана утврђени су Статутом Факултета.

Комисија за обезбеђење квалитета

(1) Факултет формира Комисију за обезбеђење квалитета рада (у даљем тексту: Комисија) коју чине представници наставног особља, ненаставног особља и студената.

(2) Делокруг и начин рада Комисије, њен састав и начин избора утврђени су Статутом Факултета, Стратегијом обезбеђивања квалитета, овим Правилником и Одлуком о образовању Комисије.

(3) Комисију именује Наставно-научно веће.

(4) Председника Комисије именује Наставно-научно веће на предлог Декана.

(5) Председник Комисије сазива седнице и руководи њеним редом.

(6) Комисија ради у седницама и о том раду се води записник.

Надлежност Комисије

• Прати квалитет рада свих делатности на Факултету, прикупља податке о току рада, предлаже мере за побољшање квалитета рада, стара се о примени мера за то побољшање;
• Анализира испуњавање стандарда рада у свим областима и подручјима;
• Спроводи процес самовредновања на Факултету, анализира податке који се добијају у том процесу посебно податке добијене студентском анкетом, спроводи студентску анкету и подноси извештај о самовредновању Наставно-научном већу и декану;
• Припрема нацрт Стратегије за обезбеђивање квалитета;
• Предлаже Наставно-научном већу Правилник о обезбеђивању квалитета;
• Доноси Пословник о свом раду.

Самовредновање

Подручја обезбеђења квалитета у следећим подручјима: студијских програма, наставног процеса, научноистраживачког и стручног рада, избора наставног и ненаставног особља, рада студената, уџбеника и остале наставне и испитне материјале, простора и опреме и управљања Факултетом и његовим финансијама.

Стратегија обезбеђења квалитета је основни документ из области обезбеђења квалитета и служи као полазна основа у изради акционих планова у области обезбеђења квалитета.

Стандарди и поступци за обезбеђивање квалитета односе се на: (1) студијске програме основних академских, дипломских академских и докторских студија; (2) наставни процес на Факултету; (3) научно-истраживачки и стручни рад; (4) рад и избор наставника и сарадника; (5) рад студената; (6) уџбенике, литературу, библиотечке и информатичке ресурсе; (7) простор и опрему; (8) процес управљања Факултетом и ненаставну подршку; (9) финансирање Факултета и (10) учешће студената у процесу самовредновања и провери квалитета рада.

Статут Факултета прописује рад Комисије за обезбеђење квалитета рада (чл. 55).

2.2. Начине и поступке за обезбеђење квалитета доноси стручни орган високошколске установе на предлог комисије за обезбеђење квалитета

На Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију за обезбеђење квалитета задужени су наставници и сарадници, ненаставно особље, студенти, Комисија за обезбеђење и унапређење квалитета рада, Наставно-научно веће, Веће за мастер, специјалистичке и докторске студије, Изборно веће, органи управљања и вођења послова. Факултет формира Комисију за обезбеђење и унапређење квалитета рада коју чине представници наставног особља, ненаставног особља и студената.

Надлежност и начин рада Комисије, њен састав и начин избора утврђени су Статутом Факултета, Стратегијом обезбеђивања квалитета, Правилником о обезбеђењу квалитета рада Факултета и Одлуком о образовању Комисије. Чланове Комисије именује Наставно-научно веће, а председника Комисије именује Наставно-научно веће на предлог декана.

Сву документацију система обезбеђења квалитета доноси Нставно-научно веће, а по потреби и Савет факултета. Статутом Факултета (чл. 55) предвиђено је да Комисија за обезбеђење и унапређење квалитета најмање једном годишње извештава Наставно научно веће.

2.3. Високошколска установа је обавезна да начине и поступке за обезбеђење квалитета учини доступним наставницима, студентима и јавности

Документа су објављена и јавно доступна на интернет страници факултета.⁹

2.4. Високошколска установа периодично преиспитује и унапређује начине и поступке за обезбеђење квалитета

Провера система обезбеђења квалитета треба да се врши периодичном анализом стандарда и поступака, 2011-2013, 2015-2017, 2017-2020 год. што се објављује на интернет страници Факултета¹⁰ извештајима о самовредновању високошколске установе.

SWОТ анализа

Предности:

• Факултет има документа којима су постављени стандарди квалитета и утврђене надлежности појединих субјеката у систему мера обезбеђења квалитета (+++);
• Факултет има документа којима су прописани поступци за обезбеђење квалитета рада високошколске установе (+++);
• Правилник о обезбеђењу квалитета рада Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију и Стандарди и поступци за обезбеђење квалитета доступни су јавности на сајту Факултета (++);
• Јасно подељене надлежности између субјеката (++);
• Велики број субјеката укључених у процес обезбеђења квалитета (+++).

Слабости:

• Правилник о обезбеђењу квалитета рада Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију усвојен је пре више од десет година (2008) (++);
• Комисија за обезбеђење и унапређење квалитета oд свог оснивања 2017.г. није достављала Наставно научном већу годишње извештаје о спровођењу мера и начина обезбеђења квалитета (+++);
• Комисије за праћење и унапређење наставе oд свог оснивања 2017.г. није достављала Наставно научном већу годишње извештаје о спровођењу мера и начина обезбеђења квалитета (+++);
• Недовољна едукација субјеката о стандардима и поступцима за обезбеђење квалитета (++).

Могућности:

• Повезивање Факултета са сродним високошколским установама у земљи и иностранству ради уједначавања стандарда за унапређење квалитета (++);
• Подстицање наставника и студената да се кроз процес самовредновања непосредно укључе у процес побољшања квалитета (+++);
• Веће укључивање Савета послодаваца и добијања већег броја повратних информација о квалитету и компетенцијама дипломираних студената (+++);

Опасности:

• Неусклађеност Правилника о обезбеђењу квалитета рада Факултета са изменама Статута и Правилника о стандардима за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа (+++);
• Недовољна информисаност свих субјеката о значају, стандардима и поступцима обезбеђење и унапређење квалитета (++).
• Неангажованост Комисије за праћење и унапређење наставе и Комисије за обезбеђење и унапређење рада Факултета има као последицу непостојање предвиђених анализа и извештаја битних за унапређење квалитета рада Факултета (+++);

Предлог мера и активности за унапређење квалитета Стандарда 2:

Показатељи и прилози за Стандард 2:

Прилог 2.1. Усвојени документ – Стандарди и поступци за обезбеђење и унапређење квалитета високошколске установе.

Прилог 2.2. Усвојени план рада и процедура за праћење и унапређење квалитета високошколске установе у оквиру стандарда квалитета.

Прилог 2.3. Усвојени годишњи извештаји о раду успостављеног тела (комисије, одбора, центара) за унутрашње осигурање квалитета високошколске установе.

Стандард 4: Квалитет студијског програма

Квалитет студијског програма обезбеђује се кроз праћење и проверу његових циљева, структуре, радног оптерећења студената, као и кроз осавремењивање садржаја и стално прикупљање информација о квалитету програма од одговарајућих друштвених институција.

4.1. Високошколска установа редовно и систематски проверава и, по потреби, изнова одређује:

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију редовно преиспитује циљеве студијских програма и њихову усклађеност са циљевима Факултета, структуру и садржај основних, мастер и докторских студија, радно оптерећење студената, као и исходе и стручности које студенти добијају када заврше студије.

Реализација студијских програма по принципима Болоњског процеса започела је школске 2006/07., затим почетном акредитацијом Факултета школске 2008/09. и акредитацијом 2014/15. године. Факултет редовно и систематично разматра циљеве, структуру и садржај студијских програма, прати радно оптерећење студената мерено бројем ЕСПБ бодова, исходе и компетенције студената, и усклађује их са основним циљевима Факултета. Таква пракса довела је до значајних промена структуре студијских програма на свим нивоима студија током претходног циклуса акредитације и увођења новог модула. Према актуелном програму Факултета акредитованом 2014/15. године ¹¹ основне академске реализују се у оквиру три студијска програма: Дефектологија, Логопедија и Специјална едукација и рехабилитација особа са тешкоћама у металном развоју. У оквиру студијског програма Дефектологија студије се реализују кроз пет модула: Моторичке сметње и поремећаји, Превенција и третман понашања, Сензомоторичке сметње и поремећаји, Сметње и поремећаји вида и Сметње и поремећаји слуха. Циљеви студијских програма Дефектологија, Логопедија и Специјална едукација и рехабилитација особа са тешкоћама у менталном развоју јасно су дефинисани и доступни на званичној интернет страници Факултета. У складу са Законом о високом образовању („Службени гласник РС“ бр.75/05, 100/07, 97/08, 44/10), сваки предмет из студијског програма исказан је бројем одговарајућих ЕСПБ бодова а обим студијског програма изражава се збиром ЕСПБ бодова. Основне академске студије на свим студијским програмима трају четири године (осам семестара) и обима су 240 ЕСПБ бодова (60 ЕСПБ бодова за сваку годину студија, што одговара просечном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године). Након завршетка основних академских студија, студент стиче звање дипломирани дефектолог/дипломирани логопед. У зависности од завршеног модула у додатку дипломи садржано је и ближе одређење академског назива и то: дипломирани дефектолог – моторичке сметње и поремећаји; дипломирани дефектолог – превенција и третман поремећаја понашања; дипломирани дефектолог – сензомоторичке сметње и поремећаји; дипломирани дефектолог – сметње и поремећаји вида; дипломирани дефектолог – сметње и поремећаји слуха. По завршетку основних академских студија, дипломирани дефектолог влада појмовима и чињеницама из области дефектологије/специјалне едукације и рехабилитације особа са тешкоћама у менталном развоју, поседује стручна знања о етиологији и феноменологији особа са ометеношћу, познаје историјски развој, теоријске и емпиријске основне приступа у дефектологији, разуме принципе и законитости ефективне праксе превенције, третмана, васпитања, образовања, рехабилитације и подршке особа са ометеношћу током целог живота, познаје методе и технике истраживања и поседује практичне вештине и способности за планирање, примену и евалуацију превенције, третмана, васпитања, образовања, рехабилитације и подршке особа са ометеношћу током целог живота. Дипломирани логопед оспособљен је за превенцију, рану детекцију и препознавање карактеристика говорних и језичких поремећаја, учествује у адаптацији и изради тест мерних инструмената за процену говорних и језичких способности код деце и одраслих, одређује облик и тежину говорних и језичких поремећаја, диференцирање примарног поремећаја од сродних поремећаја, ре/хабилитацију деце и одраслих са говорним, језичким и комуникацијским способностима, коришћење савремене асистивне технологије у раду са овом популацијом и вођење одговарајуће документације. Компетенције и стручности које студенти добијају по завршетку основних академских студија у потпуности су у складу са циљевима завршеног студијског програма и високошколске установе.

Мастер академске студије, као и основне академске студије, реализују се кроз три студијска програма Дефектологија, Логопедија и Специјална едукација и рехабилитација особа са тешкоћама у менталном развоју. Студијски програм Дефектологија обухвата пет модула: Моторичке сметње и поремећаји, Превенција и третман понашања, Сензомоторичке сметње и поремећаји, Сметње и поремећаји вида и Сметње и поремећаји слуха. Циљеви студијских програма мастер академских студија усмерени су на продубљивање, проширивање и интеграцију знања и вештина стечених на основним академским студијама, стицање знања и вештина неопходних за компетентно планирање, креирање, имплементацију и евалуацију стандардних и иновативних програма у областима примарне превенције, секундарне превенције, клиничке процене и третмана, васпитног и васпитно-образовног процеса, професионалног оспособљавања и социјалне интеграције особа са различитим типовима и нивоима ометености током свих периода живота, оспособљавање за научно-истраживачки рад и професионални приступ у дефектологији/логопедији, као и развијање компетенција потребних за наставак професионалног усавршавања. Мастер академске студије трају једну годину (два семестра) и обима су 60 ЕСПБ бодова (30 ЕСПБ бодова по семестру, што одговара просечном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једног семестра). Студијски истраживачки рад носи 10 ЕСПБ бодова, док мастeр завршни рад носи 20 ЕСПБ. Након завршетка мастер академских студија студент стиче звање мастер дефектолог/мастер логопед. У зависности од завршеног модула у додатку дипломи садржано је и ближе одређење академског назива и то: Мастер дефектолог – моторичке сметње и поремећаји; Мастер дефектолог – превенција и третман поремећаја понашања; Мастер дефектолог – сметње и поремећаји вида; Мастер дефектолог – сметње и поремећаји слуха; Мастер дефектолог – сензомоторичке сметње и поремећаји. По завршетку мастер академских студија, студент је оспособљен за самостално планирање и спровођење истраживања у области дефектологије/логопедије и коришћење резултата за унапређивање праксе, за критичко сагледавање и процењивање савремених приступа у дефектологији, за интеграцију знања из различитих дисциплина које се баве сродним феноменима, за рад са појединцима, групама и породицама у различитим институционалним контекстима, поседовање практичних вештина и способности за планирање, креирање, имплементацију и евалуацију стандардних и иновативних програма у областима превенције, процене, третмана, васпитног и васпитно-образовног процеса, професионалног оспособљавања и социјалне интеграције особа са различитим сметњама и поремећајима током свих периода живота. Компетенције и стручности које мастер дефектолог/логопед стиче у потпуности су у складу са дефинисаним циљевима студијских програма. Све информације о циљевима, исходима, компетенцијама и курикулумима студијских програма и модула, свих нивоа студија, доступне су на званичној интернет страници Факултета.

Докторске студије реализују се у оквиру три студијска програма: Дефектологија, Логопедија и Специјална едукација и рехабилитација особа са тешкоћама у металном развоју. Трају три године (шест семестара) и обима су 180 ЕСПБ бодова. Активну наставу на првој и другој години докторских студија чине часови предавања и часови студијског истраживачког рада, сваки предмет који студенти слушају обима је 20 ЕСПБ бодова (укупно 60 ЕСПБ бодова по години студија). У трећој години докторских студија активну наставу чини 20 часова недељно студијског истраживачког рада, који носи 30 ЕСПБ бодова. Завршни део студијског програма докторских студија чини докторска дисертација чија израда и одбрана носе 30 ЕСПБ бодова. Савладавањем студијског програма докторских студија Дефектологија на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију свршени студенти су оспособљени за самосталан научно-истраживачки рад. Они поседују знања, вештине и способности потребне за: а) самостално решавање научних и теоријских проблема у области дефектологије; б) планирање, организовање и реализацију фундаменталних и развојних научно-истраживачких пројеката; в) укључивање у реализацију међународних пројеката; г) креирање и евалуацију нових рехабилитационих поступака; д) креативно и независно деловање, засновано на критичком мишљењу и поштовању етичког кодекса добре научне праксе; ђ) презентовање научних резултата у научним часописима и на међународним конференцијама; е) пружање перманентног доприноса даљем развоју дефектологије, као и тангентних научних области. Поред општих компетенција, савладавањем одређеног студијског програма студент стиче и предметно специфичне компетенције. Детаљне информације о исходима и стручностима које студенти добијају када заврше неки од студијских програма на нивоу докторских студија, доступне су на званичној интернет страници Факултета. Након одбране докторске дисертације студент стиче звање доктор дефектолошких наука, доктор наука-логопедија или доктор наука-специјална едукација и рехабилитација, у зависности од студијског програма који је завршио.

Сви студијски програми, имају целину и уклапају се у опште циљеве Установе. Исходи знања дефинишу опште и специфичне компетенције студената и потребан праг који одговара сваком појединачном нивоу студија. Теоријска и практична знања и вештине, као и способност за рад у струци и науци расту од основних академских студија до докторских студија. Током сва три циклуса у знатној мери је заступљен практични самостални рад студената, који их усмерава према истраживању и коначно их оспособљава за самостални научни, односно стручни, рад. Предмети на свим студијским програмима, као и одговарајући завршни радови, имају одговарајућу бодовну вредност у ЕСПБ. Структура студијских програма садржи распоред и бодовну вредност обавезних и изборних предмета по годинама, као и курикулуме за сваки предмет. Број исказаних ЕСПБ бодова је био одређиван у припреми студијских програма, имајући у виду обим и тежину предвиђених садржаја, тако што се 1 ЕСПБ рачунао са 30 часова рада студента. Студијски програм основних студија је у целини конципиран уз поштовање препорука да језгро струке носи више од 50% ЕСПБ. На основу анализе и процене тренутне ситуације, циљева, структуре и садржаја студијских програма основних, мастер и докторских студија Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију и пратеће документације за акредитацију тих програма, могу се извести следећи закључци: студијски програми су научно утемељени и усаглашени са циљевима високошколске установе; имају јасно дефинисану сврху и улогу у образовном систему; наставни планови студијских програма су усклађени са Законом о високом образовања, Стандардима за акредитацију студијских програма и принципима Болоњске декларације; напредовање студената при савладавању студијских програма вреднује се ЕСПБ бодовима; циљеви студијских програма, исходи учења, знања и вештине које свршени студенти стичу су јасно дефинисани и доступни на званичној интернет страници Факултета; наставни планови и програми су приказани табеларно по годинама, при чему се води рачуна о односу општеобразовних, научно и стручно-апликативних и теоријско-методолошких дисциплина; студијски програми су усклађени са савременим светским токовима и стањем науке и струке у области специјалне едукације и рехабилитације и упоредиви су са студијским програмима компатибилних иностраних високошколских установа.

4.2. Високошколска установа има утврђене поступке за одобравање, праћење и контролу програма студија

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију има утврђене поступке за одобравање, праћење и контролу програма студија. Поштујући одредбе Закона о високом образовању, Стандарде за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа, Стандарде за спољашњу проверу квалитета високошколских установа, Стандарде за акредитацију високошколских установа и студијских програма, донете од стране Националног савета за високо образовање, као и принципе потписане Болоњске декларације, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију је 2008. године донео Стратегију обезбеђивања квалитета¹² из које су проистекли Правилник о обезбеђењу квалитета рада Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију¹³ и Стандарди и поступци за обезбеђивање квалитета рада на факултету¹⁴. На тај начин Факултет се определио да систематски анализира, оцењује и побољшава квалитет у свим подручјима свога рада, а посебно у подручју студијских програма, наставном процесу и другим пратећим делатностима.

На Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију за обезбеђење квалитета нормативно су задужени наставници и сарадници, ненаставно особље, студенти, Комисија за обезбеђење и унапређење квалитета рада, Наставно-научно веће, Веће за мастер, специјалистичке и докторске студије, Изборно веће, органи управљања и вођења послова. Факултет формира Комисију за обезбеђење и унапређење квалитета рада коју нормативно чине представници наставног особља, ненаставног особља и студената. Надлежност и начин рада Комисије, њен састав и начин избора утврђени су Статутом Факултета, Стратегијом обезбеђивања квалитета, Правилником о обезбеђењу квалитета рада Факултета и Одлуком о образовању Комисије. Чланове Комисије именује Наставно-научно веће, а председника Комисије именује Наставно-научно веће на предлог декана.

Стандарди и поступци за обезбеђивање квалитета у подручју студијских програма имају основни циљ да на поуздан и валидан начин омогуће стицање одређених знања и стручности, усвајање метода за квалитетно и професионално обављање делатности за коју су се определили, развијање креативних способности за решавање новонасталих проблема, да обезбеде компетенције које су дефинисане сваком врстом и сваким нивоом студија посебно, да осигурају одговарајући, стандардима дефинисан ниво квалитета код свих студијских програма које Факултет има, њихову међусобну усаглашеност као и усклађену структуру и садржај тих програма. Основни документи студијског програма су Спецификација предмета (силабус) и План рада. Сврха спецификације предмета (која садржи: назив предмета, недељни и годишњи број часова активне наставе, број ЕСПБ бодова које предмет доноси, податке о наставнику и сараднику, опис циља и садржаја предмета, начин извођења наставе, начин оцењивања, врсте и потребан степен испуњености предиспитних обавеза, начин полагања испита, податке о литератури, начин односно методе извођења наставе) је да информише студенте и друге заинтересоване о садржини и начину рада на предмету, литератури, начину оцењивања, о наставницима и сарадницима на предмету, начину оцењивања и другим важним елементима. План рада има за сврху да информише студенте и друге заинтересоване о реализацији и динамици рада на предмету. Настава на свим предметима на Факултету, независно од тога да ли су обавезни/изборни или ком типу припадају, реализује се у складу са Спецификацијом предмета и Планом рада. Наставник је дужан да Спецификацију предмета и План рада уради у складу са стандардима и поступцима за обезбеђење квалитета рада Факултета, а одредбе о стандардима и изради документа Спецификација предмета и План рада примењује се и на нове предмете који се уводе у наставу приликом промена студијских програма на Факултету.

Поступак усвајања студијског програма усаглашен је са Стандардима и поступцима за обезбеђење квалитета, и подразумева следеће: (1) Студијски програм у целини и посебно Спецификацију предмета и План рада, предлаже Веће одељења имајући у виду квалитет садржаја предложеног предмета; (2) Студијски програм који је оцењен позитивно Веће одељења доставља Наставно-научном већу са предлогом за усвајање; (3) Негативно оцењен студијски програм у целини или само Спецификација предмета и План рада, наставник задужен тим програмом је дужан да поправи у року од седам дана и достави Већу одељења на поновно разматрање; (4) Студијски програм који не буде усвојен и након другог разматрања Веће одељења односно Наставно-научно веће повлачи из процедуре или ангажује другог наставника из својих редова или Универзитета у Београду да тај програм израде; (5) Наставно-научно веће разматра студијски програм који је предложило Веће одељења и ако га усвоји прослеђује га надлежним стручним органима Универзитета у Београду на разматрање и усвајање; (6) Ако су одлуке надлежних стручних органа Универзитета у Београду позитивне, Наставно-научно веће предаје документ о студијском програму продекану за наставу ради реализације наставе по том програму; (7) У случају да надлежни органи Универзитета у Београду не усвоје студијски програм појединих предмета, смерова и Факултета у целини, Факултет је дужан да изради побољшане студијске програме у року од три месеца.

Квалитет студијских програма обезбеђује се сталним праћењем њихових циљева, структуре, оптерећености студената, осавремењивањем њихових садржаја, оцењивањем од стране студената и њихових послодаваца као и на друге погодне начине. Значајну улогу у обезбеђењу квалитета ових програма имају наставници који дају почетне предлоге садржаја и структуре програма као и Наставно-научно веће које те предлоге разматра и усваја. Факултет спроводи обезбеђење квалитета студијских програма основних академских, мастер академских и докторских студија на следеће начине: (1) Објављивањем, рецензирањем, систематским праћењем и сталним унапређивањем сваког појединачног програма; (2) Подстицањем студената на критичко мишљење, на самостално решавање проблема, на повезивање стечених знања са праксом; (3) Усклађивањем ових програма са сврхом и циљевима које је Факултет дефинисао; (4) Анализирањем структуре и садржаја програма посебно у погледу односа опште образовних, научно-стручних, стручно-апликативних и теоријско-методолошких дисциплина; (5) Анализирањем степена оптерећености наставника и сарадника; (6) Анализирањем степена оптерећености студената мерено бројем ЕСПБ бодова; (7) Анализирањем исхода студијских програма, компетенција које се добијају након савлађивања програма; (8) Анализирањем могућности запошљавања или даљег школовања дипломираних студената; (9) Анализирањем повезаности ових студијских програма са програмима у другим релевантним земљама и непрекидним осавремењивањем програма; (10) Анализирањем уписа, тока студирања, оцењивања и напредовања студената; (11) Анализирањем учешћа студената у оцењивању квалитета студијских програма и наставног процеса.

За праћење и контролу квалитета задужена је Комисија за обезбеђење и унапређење квалитета рада која непрекидно прати и прикупља информације о студијским програмима Факултета. Комисија врши контролу радног оптерећења студената упоређивањем релевантних података и помоћу анкете студената; планира и спроводи анкетирање студената; планира и спроводи анкетирање дипломираних студената и послодавца; обезбеђује податке надлежним органима и телима Факултета за контролу садржаја и структуре студијских програма и учествује у том раду; обезбеђује податке надлежним телима Факултета за анализу циљева студијских програма и учествује у тој анализи; прикупља податке надлежним телима за упоређивање садржаја студијских програма на Факултету са садржајима сродних Факултета, односно универзитета у иностранству. Ове активности и делатности Комисија по правилу спроводи сваке друге, а најкасније сваке треће године.

4.3. Високошколска установа редовно прибавља повратне информације од послодаваца, представника Националне службе за запошљавање и других одговарајућих организација о квалитету студија и својих студијских програма

Факултет, у мери којој је то могуће, прати и редовно се информише о исходима и стручности студената по завршетку студија, могућностима запослења и даљег школовања. У циљу унапређења досадашње праксе и продубљивања сарадње на развоју студијских програма у складу са потребама тржишта рада, на седници наставно-научног већа одржаној 23.1.2020. године, формиран је Савет послодаваца Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију и донета одлука о избору чланова Савета (доступно на званичној интернет страници Факултета). Савет послодаваца пружа информације о потребама тржишта рада, знањима и компетенцијама које запослени треба да поседује, даје своје мишљење приликом анализе и осавремењивања постојећих студијских програма током припреме за нови циклус акредитације Факултета.

Комисија за обезбеђење и унапређење квалитета рада периодично спроводи Анкету о задовољству послодавца стеченим квалификацијама дипломаца у различитим областима (образовања, здравства, социјалне заштите, правосуђа и других релевантних области) запошљавања, где се према компетенцијама запошљавају дипломирани и мастер дефектолози и логопеди. Оцену стручности и компетенција које студенти поседују након завршених основних или мастер академских студија Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, послодавци изражавају на петостепеној скали анкете (детаљна анализа анкете налази се у Прилогу 4.2. овог Стандарда).

4.4. Високошколска установа обезбеђује студентима учешће у оцењивању и осигурању квалитета студијских програма

Студенти активно учествују у оцењивању и осигурању квалитета студијских програма и праћењу постигнутих исхода учења. Периодично прикупљање мишљења и повратних информација од активних и дипломираних студената предвиђено је Стратегијом обезбеђења квалитета, Правилник о обезбеђењу квалитета рада Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију и Стандардима и поступцима за обезбеђивање квалитета рада на факултету. На крају сваког семестра/школске године предвиђено је да студенти попуне анкету о вредновању педагошког рада наставника, сваке друге/најкасније треће школске године анкету о квалитету наставног процеса и процени квалитета рада органа управљања и рада стручних служби, а по завршетку студија предвиђено је да дипломирани студенти попуне анкету о квалитету студијских програма и постигнутим исходима учења. Резултати анкете о квалитету студијских програма и постигнутим исходима учења представљају део Извештаја о самовредновању и оцењивању рада Факултета (Прилог 4.1.), и део су стратегије унапређивања квалитета студијских програма у оквиру новог циклуса акредитације.

Нормативно је предвиђено да студенти буду активни и равноправни чланови Комисије за обезбеђење и унапређење квалитета рада Факултета, Комисије за праћење и унапређење квалитета наставе на Факултету, Комисије за самовредновање и Дисциплинске комисије. Нормативна укљученост студената није реализована у случају Комисије за праћење и унапређење квалитета наставе на Факултету, што је неопходно изменити посебном одлуком о избору студената у састав те комисије у наредном периоду.

4.5. Високошколска установа обезбеђује непрекидно осавремењивање садржаја курикулума и њихову упоредивост са курикулумима одговарајућих страних високошколских установа

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију редовно врши анализу студијских програма, прати и прикупља повратне информације од дипломираних студената и послодаваца (као што је детаљно описано у тачкама 4.3 и 4.4 овог стандарда) у циљу усклађивања, унапређивања и осавремењивања садржаја студијских програма. Таква пракса довела је до значајне промене структуре студијских програма и увођења новог модула на студијском програму Дефектологија-Сензомоторичке сметње и поремећаји. Наиме, услед све веће учесталости вишеструке ометености код деце и одраслих препозната је потреба за формирањем новог модула на студијском програму Дефектологија, који ће едуковати стручњаке за целоживотни рад и подршку особама са вишеструком ометеношћу.

У складу са Правилником о стандардима и поступку за акредитацију студијских програма, сви акредитовани студијски програми усклађени су са најмање три програма иностраних високошколских установа, од којих су најмање два из високошколских установа европског образовног простора.

Факултет има потписан споразум о сарадњи са Универзитетом у Москви (Московский государственный областной университет Москва, Российская Федерация) и факултетима из Тјумења, Русија (Тюменский государственный университет – Институт психологии и педагогики, Тюмень, Российская Федерация), Фоче, Република Српска (Универзитет у Источном Сарајеву – Медицински факултет Фоча, Фоча, Република Српска, Босна и Херцеговина), Тузли, Босна и Херцеговина (Универзитет у Тузли – Едукацијско-рехабилитацијски факултет, Тузла, Босна и Херцеговина), Копер, Словенија (Univerza na Primorskem – Pedagoška fakulteta, Koper, Slovenija), Порто, Португал (Instituto Politécnico do Porto – Escola Superior de Saúde, Porto, Portugal) и Медицинским факултетом у Новом Саду. Споразум о сарадњи предвиђа, пре свега, усаглашавање услова уписа, трајања студија, услова преласка у наредну годину, стицања дипломе и начина студирања у циљу постизања веће мобилности студената и наставног особља.

4.6. Курикулум студијског програма подстиче студенте на стваралачки начин размишљања, на дедуктивни начин истраживања, као и примену тих знања и вештина у практичне сврхе

Приликом израде курикулума студијских програма, свих нивоа студија, поштује се принципи хијерархије. Од усвајања општих знања из базичних научних дисциплина и тангентних научних области, студент се усмерава ка уско специфичним и стручним знањима из области специјалне едукације и рехабилитације. Поред тога, сам наставни процес предвиђа активно укључивање студената, подстицање интерактивне наставе и критичког размишљања код студената, подстицање на примену усвојених знања, повезивање са раније стеченим знањима али и конкретним примерима из праксе и решавање постављених проблема.

4.7. Услови и поступци који су неопходни за завршавање студија и добијање дипломе одређеног нивоа образовања су дефинисани и доступни јавности, нарочито у електронској форми и усклађени су са циљевима, садржајима и обимом акредитованих студијских програма

Сваки студијски програм има јасно дефинисане и утврђене циљеве, исходе, академски, односно научни назив, услове за упис и потребно време за извођење појединих врста студија, јасно представљен курикулум, листу обавезних и изборних предмета са оквирним садржајем, начин извођења студија, недељни, семестрални и укупни број часова активне наставе, вредност сваког предмета исказану у ЕСПБ бодовима, вредност завршног рада, односно докторске дисертације и друга питања од значаја за извођење студијског програма. Израда завршног рада на нивоу мастер студија има јасно дефинисане услове и поступке. Завршни рад представља самосталан теоријско-истраживачки рад студента из области дефектологије/логопедије/специјалне едукације и рехабилитације особа са тешкоћама у менталном развоју. Студент бира ментора из реда наставника који изводе наставу на одређеном студијском програму/модулу, затим по договору са ментором, студент бира тему из ужих научних области модула и припрема пројекат истраживања у оквиру студијског истраживачког рада. Завршни рад се израђује у писаној форми и садржи одређене делове (уводни теоријски део, предмет истраживања, циљеве и задатке истраживања, хипотезе истраживања, метод рада, резултате истраживања, дискусију, закључак и литература). Завршни рад се јавно брани.

Процедура пријаве, оцене и одбране докторске дисертације уређена је Правилником о докторским студијама и Правилником о изменама и допунама правилника о докторским студијама.

Детаљне информације о студијским програмима свих нивоа студија, завршном раду и докторској дисертацији, као и стручној пракси доступне на званичној интернет страници Факултета.

SWОТ анализа

Предности:

• Студијски програми су научно утемељени и усаглашени са циљевима високошколске установе (+++);
• Студијски програми имају јасно дефинисану сврху и улогу у образовном систему (+++);
• Циљеви студијских програма су јасно дефинисани и усклађени са исходима учења (+++);
• Радно оптерећење студената мерено бројем ЕСПБ бодова усклађено је са достизањем потребних исхода учења (+++);
• Наставни планови и програми су приказани табеларно по годинама, при чему се води рачуна о односу општеобразовних, научно и стручно-апликативних и теоријско-методолошких дисциплина (+++);
• Постоје утврђени и јасно дефинисани поступци за одобравање, праћење и контролу програма студија (+++);
• Информације о студијским програмима доступне су на званичној интернет страници Факултета (++).

Слабости:

• Недовољна мотивисаност послодаваца за давање повратних информација из праксе о свршеним студентима и њиховим компетенцијама (++);
• Плана рада који има за циљ да информише све заинтересоване о тематским јединицама и датумима њиховог презентовања за сваки предмет у оквиру студијских програма, није доступан на сајту Факултета (++);
• Ограничене могућности за извођење практичне наставе и стручне праксе, што потврђују и резултати анкете дипломираних студената (Прилог 4.1.) (+++).

Могућности:

• Развој Алумни организације, веће укључивање Савета послодаваца, успостављање сарадње са Националном службом за запошљавање (++);
• Мотивисање студената и наставника за веће укључивање у програме мобилности (++);
• Споразуми о сарадњи са другим високошколским установама, пружање услуга наставно-научним и стручним базама, унапређење рада Центра за саветодавни рад Факултета, како би се унапредили услови за извођење практичне наставе (+++);
• Стручно усавршавање наставника у области примене савремених технологија у настави (+);
• Сарадња са Сектором за међународну и међу универзитетску сарадњу Универзитета у Београду, ради веће мобилности студената и наставника, али и боље усаглашености студијских програма са сродним високошколским установама из иностранства (++).

Опасности:

• Недовољна усаглашеност студијских програма са програмима сродних факултета из европског образовног простора и иностранства (++);
• Недостатак финансијских средстава за опремање Центра за саветодавни рад факултета, који би отворио простор за унапређење квантитета и квалитета извођења практичне наставе (+++).

Предлог мера и активности за унапређење квалитета Стандарда 4:

• Веће укључивање Савета послодаваца приликом анализе и осавремењивања студијских програма;
• Уважавање мишљење дипломираних студената о предностима и недостацима студијских програма приликом ажурирања постојећих програма;
• Унапређење сарадње (и мобилности) са сродним Факултетима из окружења и са Сектором за међународну и међу универзитетску сарадњу Универзитета у Београду.

Показатељи и прилози за Стандард 4:

Табела 4.1.а Листа свих студијских програма на основним студијама који су акредитовани на високошколској установи од 2011. године са укупним бројем уписаних студената на свим годинама студија у текућој и претходне 2 школске године

Табела 4.1.б Листа свих студијских програма на мастер академским студијама који су акредитовани на високошколској установи од 2011. године са укупним бројем уписаних студената на свим годинама студија у текућој и претходне 2 школске године

Табела 4.1.в Листа свих студијских програма на докторским студијама који су акредитовани на високошколској установи од 2011. године са укупним бројем уписаних студената на свим годинама студија у текућој и претходне 2 школске године

Табела 4.2. Број и проценат дипломираних студената (у односу на број уписаних) у претходне 3 школске године у оквиру акредитованих студијских програма

Табела 4.3. Просечно трајање студија у претходне 3 школске године

Прилог 4.1. Анализа резултата анкета о мишљењу дипломираних студената о квалитету студијског програма и постигнутим исходима учења.

Прилог 4.2. Анализа резултата анкета о задовољству послодаваца стеченим квалификацијама дипломаца

Прилог 4.3. Одлуке о акредитацији

Прилог 4.4. Мапирање исхода обавезних предмета на ОАС и МАС и њихова усклађеност са исходима студијског програма

Прилог 4.5. Активности учења потребне за достизање очекиваних исхода учења приказане на примеру једног предмета

Стандард 5: Квалитет наставног процеса

Квалитет наставног процеса обезбеђује се кроз интерактивност наставе, укључивање примера у наставу, професионални рад наставника и сарадника, доношење и поштовање планова рада по предметима, као и праћење квалитета наставе и предузимање потребних мера у случају када се утврди да квалитет наставе није на одговарајућем нивоу.

5.1. План и распоред наставе (предавања и вежби) усклађени су са потребама и могућностима студената, познати су пре почетка одговарајућег семестра и доследно се спроводе

У складу са Стандардима и поступцима за обезбеђење квалитета, настава на свим предметима, без обзира да ли су обавезни/изборни или ком типу припадају, реализује се у складу са Планом рада. Факултет је обавезан да распоред часова активне наставе усклади са потребама и могућностима студената остављајући им довољно времена за припрему за часове као и за одмор. Распоред наставе припрема руководилац Службе за организацију наставе и студентска питања у сарадњи са предметним наставницима. Предавање и вежбе морају се држати у временским терминима који су предвиђени распоредом часова без померања почетка или продужавања трајања предавања и вежби. У договору са студентима и студентском службом наставник може променити место и термин одржавања предавања или вежби, али та промена не може ићи на рачун другог наставника. Отказивања часа предавања или вежби дозвољено је само у нужним случајевима и о томе студентска служба мора најкасније пет сати пре заказаног времена писмено обавестити студенте. Распоред наставе (предавања и вежби) се утврђује пре почетка семестра и објављује се на огласној табли и званичној интернет страници Факултета.

Календар послова садржи основне информације о планираним активностима током једне школске године: датуме почетка/завршетка јесењег и пролећног семестра на свим нивоима студија и стручне праксе, датуме редовних седница Наставно-научног већа, Већа за мастер, специјалистичке и докторске студије и Изборног већа, нерадне и ненаставне дане у току школске године, датуме одржавања испитних рокова и пријава испита за активне студенте и апсолвенте, годишњи одмор за наставно особље. Календар послова усваја се Наставно-научном већу пре почетка школске године. За израду Календара послова задужен је продекан за наставу, а календар је доступан на интернет страници Факултета¹⁵.

Распоред наставника и сарадника на свим нивоима студија припрема декан, а усваја се на Наставно-научном већу на крају једне школске године за наредну школску годину.

5.2. Настава на високошколским установама је интерактивна, обавезно укључује примере из праксе, подстиче студенте на размишљање и креативност, самосталност у раду и примену стечених знања

Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију подстиче наставнике да што више користе интерактивне облике рада и подстичу критичко мишљење код студената. Наставници и/или сарадници у највећој мери користе разноврсне и интерактивне облике рада на вежбама и стручној пракси, где се у мањим групама студената подстиче дискусија, симулација, анализа случаја, групно решавање проблема и друго.

Анализирајући један од студијских програма на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију, можемо закључити да Дефектологија¹⁶ представља повезану и усклађену целину која обухвата јасно дефинисане циљеве, структуру, садржај, методе учења и стицања знања, исходе учења и компетенције дипломираних студената. Када посматрамо Спецификације појединих предмета можемо запазити да се успешност студента у савлађивању појединог предмета непрекидно прати и вреднује током извођења наставе, чиме се подстиче активност студената у току наставног процеса. Укупна оцена студента на једном предмету састоји се од оцене коју је студент добио за предиспитне обавезе и за знање показано на испиту. Удео оцене коју студент добија током наставе за остварене предиспитне обавезе: активности у току предавања, похађање теоријске и практичне наставе, семинарски рад, колоквијуме и друге облике, на већини предмета износи 50% завршне оцене. На пример, предмет Увод у дефектологију који на првој години основних студија слушају студенти свих модула, предвиђа да студент за активно учешће на предавањима може да оствари 5 поена, практичну наставу 10, колоквијуме 30 и семинарски рад 5 поена, што чини укупно 50% коначне оцене на предмету. На истом студијском програму на али трећој години студија на предмету Савремени модели амплификације, који је уско стручни, изборни предмет модула Сурдологија, предвиђено је да студенти кроз активност у току предавања (интерактивну наставу) оствари 10 поена, практичну наставу 20 и колоквијум 20 поена. На тај начин студенти се (посебно на вишим годинама студија) подстичу да активно учествују у наставном процесу, развијају критичко мишљење и примењују стечена знања у пракси, што је у складу са постављеним циљевима студијског програма и исходима учења.

5.3. Високошколска установа обезбеђује да се на сваком предмету, пре почетка семестра, донесе и учини доступним студентима план рада

Основни документ које садржи сваки студијски програм је Спецификација предмета (силабус). Спецификација предмета садржи назив предмета, недељни и годишњи број часова активне наставе, број ЕСПБ бодова које предмет доноси, податке о наставнику и сараднику, опис циља и садржаја предмета, начин извођења наставе, начин оцењивања, врсте и потребан степен испуњености предиспитних обавеза, начин полагања испита, податке о литератури, начин односно методе извођења наставе, а може садржати и друге релевантне податке. Након одржане наставне, наставник/сарадник уписују у Књигу предмета одржане активности и број часова, што представља једну врсту контроле одржавања редовности наставе. На интернет страници Факултета, страни Студије, могу се наћи детаљне информације о распореду предмета по семестрима и годинама студија, као и силабуси предмета који се изводе на одређеном студијском програму/модулу.

5.4. Високошколска установа систематски прати спровођење плана наставе, као и планова рада на појединим предметима, оцењује квалитет наставе и предузима корективне мере за његово унапређење. Установа упозорава наставнике који се не придржавају плана рада на предмету или не постижу одговарајући квалитет наставе на потребу побољшања и обезбеђују им потребно усавршавање

У складу са Правилником о обезбеђењу квалитета рада¹⁷ и Стандардима и поступцима за обезбеђивање квалитета рада на Факултету¹⁸, наставник је обавезан да предавања одржава у свему према Спецификацији предмета и Плану рада, који су усвојени пре почетка наставе, и да тематске јединице обрађује придржавајући се редоследа и датума који су предвиђени Планом рада. Од ових обавеза дозвољена су незнатна одступања уз претходно обавештење студентима најкасније 72 сата пре дана одржавања предавања. У току часа наставник је дужан да обради више од 66% садржаја планираних тематских јединица за тај час, а за преостали део да дâ јасна упутства из које литературе се он може научити. Предавање се мора држати у временским терминима који су предвиђени распоредом часова без померања почетка или продужавања трајања предавања. Отказивања часа предавања дозвољено је само у нужним случајевима и о томе студентска служба мора најкасније пет сати пре заказаног времена писмено обавестити студенте. Присуство предавањима од стране студената је обавезно. Непосредно праћење наставног процеса и прикупљање података о томе како се он остварује, како се спроводе планови рада, какав је квалитет овог процеса као и о његовим другим важним елементима врши Комисија за обезбеђивање квалитета рада на Факултету. На крају школске године студенти путем анкете оцењују успешност и квалитет наставног процеса, коју спроводи Комисија и о резултатима оцењивања подноси извештај Наставно-научном већу Факултета. Наставно-научно веће Факултета разматра извештај, оцењује квалитет наставног процеса и предлаже мере за његово унапређивање. Уколико резултати оцењивања квалитета наставног процеса покажу да наставник или сарадник не обавља свој посао на професионалан начин, Декан Факултета га упозорава на грешке а ако наставник или сарадник те грешке не отклони, Декан Факултета покреће дисциплински поступак у складу са позитивним прописима Факултета и Универзитета у Београду.

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију континуирано осавремењује и иновира наставни процес: on-line консултације, пребацивање дела наставног градива у on-line окружење (коришћењем различитих интернет платформи Moodle, MS teams), предавања гостујућих предавача, практичне демонстрације савременог рада у наставним базама. Факултет подржава професионалну (истраживачку и стручну) делатност својих наставника, сарадника и студената од општег интереса, као и јавно представљање и објављивање резултата такве делатности, у складу са финансијским планом Факултета. Факултет подстиче стицање активних и стручних компетенција наставника на следећи начин: сарадници се ослобађају плаћања школарине на докторским студијама, организује научно-стручне скупове, финансира се учешће наставника и сарадника на домаћим и међународним скуповима, финансира се објављивање часописа (издавач је Специјалне едукације и рехабилитације, суиздвач Београдске дефектолошке школе и Социјалне мисли), монографија и уџбеника, предавања гостујућих предавача са иностраних високошколских установа, и другим начинима.

SWОТ анализа

Предности:

• Информације о терминима и плановима реализације наставе доступне су на званичној интернет страници и истакнуте на огласној табли Факултета (++);
• Настава подстиче интерактивно учешће студената, тако што студенти остварују одређени број предиспитних поена за активно учешће у наставном процесу, тачан број поена који студенти остварују на тај начин дефинисан је Спецификацијом предмета (силабусом) (+++);
• Информације о студијском програму, спецификацији предмета, и распореду наставе, јасно су истакнуте и доступне на званичној страници Факултета (+++);
• Факултет је опредељен да подстиче и унапређује компетенције наставника и сарадника (+++);
• Укљученост студената у оцену квалитета наставног процеса (+++);
• Резултати анкете студената о квалитету наставног процеса (Прилог 5.1.) показују да су студенти уписани по студијском програму који је акредитован 2014/15 године значајно задовољнији квалитетом наставног процеса у односу на студенте ранијих уписних године, што говори у прилог унапређења квалитета наставе и наставног процеса (+++);
• Највећи број студената сматра и да укупно ангажовање студената у једној школској години одговара збиру од 60 ЕСПБ бодова (++).

Слабости:

• Нередовно и недовољно праћења квалитета наставног процеса и примена корективних мера (+++);
• План рада није јасно идтакнут на званичној страници Факултета (++);
• Студенти нису увек мотивисани да редовно похађају наставу (++);
• Готово половина студената (који су учествовали у анкети) нису задовољни распоредом испита (++);
• Половина студената не изјашњава се децидно да ли је настава интерактивна, да подстиче на критичко размишљање и да подстиче на примену знања у пракси, што је донекле унапређено у претходном циклусу акредитације (++).

Могућности:

• Унапређивање метода наставе (++);
• Унапређење ИТ опреме и подршке (++);
• Набавка опреме (нпр. дијагностичких апарата, тестовних материјала који се користе у пракси и сл.) неопходне за извођење дела практичне наставе у просторијама Факултета (+++).

Опасности:

• Тешкоће у сарадњи са наставним базама (+++);
• Критеријуми за избор у звања наставника, претежно се односе на научноистраживачки рад а знатно мање на наставну делатност (++);
• Недостатак финансијских средстава за набавку савремених наставних средстава, опреме итд., и у вези са тиме компликована процедура јавних набавки (+++).

Предлог мера и активности за унапређење квалитета Стандарда 5:

• Доследна примена стандарда и процедура за праћење квалитета наставног процеса и примена корективних мера;
• Издвајање финансијских средстава из сопствених прихода за унапређивање компетенција наставника за коришћење савремених метода наставе и подстицање веће употребе могућности савремених технологија у наставном процесу:
• Набавка додатне опреме (кроз јавне набавке, донације..) за опремање кабинета за извођене практичне наставе у просторијама Факултета;
• Рационалније коришћење научноистраживачке инфраструктуре у извођењу наставе, посебно на вишим нивоима студија.

Показатељи и прилози за Стандард 5:

Прилог 5.1. Анализа резултата анкета студената о квалитету наставног процеса

Прилог 5.2. Процедуре и поступци који обезбеђују поштовање плана и распореда наставе.

Прилог 5.3. Доказ о спроведеним активностима којима се подстиче стицање активних компетенција наставника и сарадника

Стандард 6: Квалитет научноистраживачког, уметничког и стручног рада

Високошколска установа непрекидно ради на подстицању, обезбеђењу услова, праћењу и провери резултата научноистраживачког, уметничког и стручног рада и на њиховом укључивању у наставни процес.

6.1. Факултет је трајно опредељен да негује јединство образовног, научноистраживачког и професионалног (стручног) рада.

Универзитет у Београду – Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију је Решењем Одбора за акредитацију научноистраживачких организација Министарства просвете, науке и технолошког развоја акредитован за обављање научноистраживачке делатности у области друштвено-хуманистичких наука.

На Факултету се обавља научноистраживачки рад у циљу развоја науке и стваралаштва, унапређивања делатности високог образовања, односно унапређивања квалитета наставе, усавршавања научног подмлатка, увођења студената у научноистраживачки рад, као и стварања материјалних услова за рад и развој Факултета. Обављање научноистраживачког рада на Факултету регулисано је Статутом Факултета, Програмом научноистраживачког рада и Програмом развоја научноистраживачког подмлатка¹⁹. Научноистраживачки рад одвија се кроз следеће активности: научноистраживачке пројекте, међународну научну сарадњу, дисеминацију, промоцију и популаризацију научноистраживачких резултата, издавање научних публикација, припремање кадрова за научноистраживачки рад и унапређивање истраживачке инфраструктуре.

6.2. Високошколска установа перманентно осмишљава, припрема и реализује научноистраживачке, уметничке, стручне и друге врсте програма, као и националне и међународне научне пројекте

У пројектном циклусу 2011–2019. година Министарства просвете, науке и технолошког развоја, наставници и сарадници ангажовани су на пет пројеката из Програма основних истраживања из области Друштвених наука које реализује Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију (Табела 6.1.) и 11 пројеката других научноистраживачких организација – пет пројеката из Програма основних истраживања из области Медицине, Језика и књижевности и Друштвених наука и шест пројеката из Програма интегралних и интердисциплинарних истраживања из области Биомедицине, Нових материјала и нанонаука и Унапређења доношења државних одлука. На пројектима које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја ангажовано је 56 наставника и сарадника (58,95%). У односу на 2017. годину, нешто је мањи број наставника и истраживача који су ангажовани на пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Главни разлози за тренутну ситуацију су: окончање реализације неколико пројеката других НИО на којима су ангажовани наши наставници и сарадници; до ове године нису расписивани јавни позиви за нове пројекте; последњих година није омогућено укључивање нових истраживача у постојеће пројекте; одлазак у пензију наставника који су били ангажовани у пројектима.

Како би се наставницима и сарадницима омогућило учешће у научноистраживачким пројектима, Научноистраживачки центар Факултета припрема и реализује краткорочне једногодишње научноистраживачке пројекте. До сада су успешно реализована четири таква пројекта, а у 2020. години реализује се пројекат под називом „Евалуација ефеката инклузивног образовања у Републици Србији“. На овим пројектима ангажовани су сви наставници и сарадници.

Списак наставника и сарадника ангажованих у текућим међународним и домаћим пројектима дат је у Табели 6.2., а у Прилогу 6.2. приказан је однос наставника и сарадника укључених у пројекте у односу на укупан број наставника и сарадника.

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију је један од реализатора пројекта „Креирање виртуелног окружења за учење енглеског језика намењеног особама са хендикепом“ (“Accessible Online environment for encouraging autonomous English language learning aimed at people with disabilities – EN-ABILITIES”), у оквиру програма ЕРАЗМУС+ КА2, Стратешко партнерство. Поред тога, наставници стално запослени на Факултету су руководиоци неколико програма ЕРАЗМУС+ КА2 и стручних програма који се реализују у сарадњи са Министарством омладине и спорта, Канцеларијом за људска и мањинска права, Амбасадом Аустралије и организацијама цивилног друштва (Табела 6.6.).

У оквиру програма КА1 ЕРАЗМУС+, Мобилност студената, наставног и ненаставног особља, за школску 2020/2021. годину, Факултет је добио финансијску подршку за три пројекта мобилности у сарадњи са Универзитетом у Бургосу, Универзитетом на Малти и Универзитетом у Мињу.

Факултет интензивно ради на развијању сарадње са већим бројем сродних научноистраживачких организација из земље и иностранства, у циљу стварање услова за укључивање у регионалне и европске научноистраживачке пројекте. У 2019. години, Факултет је потписао споразуме о сарадњи са шест универзитета и факултета из Србије, Русије, Словеније, Португала и Босне и Херцеговине (http://www.fasper.bg.ac.rs/nauka/sporazumi.html). Досадашња сарадња се одвијала кроз следеће активности: учешће у скуповима које организују високошколске установе у својству чланова програмског одбора и предавача, рецензирање научних публикација, чланство у комисијама за избор наставника и сарадника и комисијама за оцену и одбрану докторских дисертација.

6.3. Високошколска установа систематски прати и оцењује обим и квалитет истраживачког рада наставника и сарадника

Квалитет научноистраживачког рада оцењује се у складу са Правилником о вредновању научноистраживачког рада и поступку акредитације института, интегрисаних универзитета, факултета и центара изузетних вредности (Службени гласник РС, бр. 69/2015) и Правилником о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (Службени гласник РС, бр. 24/2016, 21/2017, 38/2017). Наставници и сарадници су у обавези да редовно уносе податке о објављеним радовима у електронску базу Факултета преко портала е-Запослени. На основу унетих података, продекан за науку подноси Наставно-научном већу годишњи извештај о оствареним научноистраживачким резултатима. У претходном периоду, није вођена евиденција о наградама и признањима наставника, сарадника и студената за остварене резултате у научноистраживачком раду.

Научноистраживачки резултати наставника и сарадника у 2019. години су: два рада категорије М14, један рад категорије М21, три рада категорије М22, девет радова категорије М23, девет радова категорије М24, 66 радова категорије М33, 35 радова категорије М34, уређивање четири зборника саопштења међународног научног скупа М36, 11 монографија категорије М42, пет радова категорије М45, 15 радова категорије М51, 17 радова категорије М52, два рада категорије М53, један рад категорије М57, 19 радова категорије М63, 39 радова категорије М64, уређивање једног зборника саопштења скупа националног значаја М66 и три одбрањене докторске дисертације М71. Збирни преглед научноистраживачких резултата наставника и сарадника у 2019. години дат је у Табели 6.3. У периоду 2017–2019. година, наставници и сарадници објавили су укупно 36 SCI/SSCI-индексираних радова и то: три рада категорије М21, осам радова категорије М22 и 25 радова категорије М23 (Табела 6.4.). У Прилогу 6.3. приказан је однос броја SCI-индексираних радова у односу на укупан број наставника и сарадника за 2019. годину.

Анализирајући период од претходног самовредновања може се рећи да су обим и квалитет научноистраживачких резултата наставника и сарадника прилично уједначени. На годишњем нивоу, укупно се објави око 250 референци, од чега око 5% чине SCI/SSCI-индексирани радови.

6.4. Садржај и резултати научних, истраживачких и стручних активности Факултета усклађени су са стратешким циљем саме установе, као и са националним и европским циљевима и стандардима високог образовања.

Програм научноистраживачког рада и Програм развоја научноистраживачког подмлатка Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију за период 2020–2025. година засновани су на Закону о науци и истраживањима (Службени гласник РС, бр. 49/2019), Закону о Фонду за науку Републике Србије (Службени гласник РС, бр. 95/2018), Закону о високом образовању (Службени гласник РС, бр. 88/2017, 73/2018, 27/2018 – др. закон и 67/2019), Стратегији научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2016. до 2020. године, Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године, Статуту Универзитета у Београду (Гласник Универзитета у Београду, бр. 201), Програму научноистраживачког рада Универзитета у Београду и Статуту Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Знања до којих Факултет долази спровођењем научних, истраживачких и професионалних активности активно се укључују у постојећи наставни процес.

Интеграција научноистраживачког и образовног рада Факултета остварује се иновирањем студијских програма у складу са савременим научним достигнућима, коришћењем објављених научних резултата као наставне литературе на свим нивоима студија, укључивањем студената мастер и докторских студија у пројектне активности и избором одговарајућих тема завршних радова и докторских дисертација.

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију има потписане споразуме о сарадњи са преко 100 образовно-васпитних установа, установа социјалне-заштите и здравствених установа из владиног и невладиног сектора²⁰. Поред остваривања наставног процеса, сарадња са наведеним установама пружа наставницима и сарадницима институционални оквир за реализацију научноистраживачких пројеката, примену постигнутих научноистраживачких резултата и учествовање у процесима креирања јавних политика и решавању актуелних проблема у пракси.

6.5. Знања до којих високошколска установа долази спровођењем одређених научних, истраживачких, уметничких и професионалних активности активно се укључују у постојећи наставни процес

За избор у звање наставника доследно се примењују критеријуми који се односе на научноистраживачки и стручни рад, у складу са препоруком Националног савета за високо образовање.

Правилник о ближим условима за избор у звања наставника и квалитативном и квантитативном исказивању ових услова Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију²¹ у потпуности је усклађен са одредбама Закона о високом образовању (Службени гласник РС, бр. 88/2017, 73/2018, 27/2018 – др. закон и 67/2019), Минималним условима за избор наставника на универзитету (Службени гласник РС, бр. 101/2015, 102/2016, 119/2017) и Правилником о минималним условима за стицање звања наставника на Универзитету у Београду (Гласник Универзитета у Београду, бр. 192/2016, 199/2017, 203/2018).

У претходне три године, на Факултету су одбрањене 22 докторске дисертације. Табела 6.5. садржи основне податке о одбрањеним докторским дисертацијама: кандидат, ментор, назив теме, датум одбране и публиковани резултати.

Избор и именовање наставника и ментора на докторским студијама у складу је са Правилником о стандардима за акредитацију студијских програма (Службени гласник, бр. 13/2019.) и Стандардима и упутствима за акредитацију студијских програма докторских студија у пољу друштвено-хуманистичких наука (Стандард 9). У извођењу наставе на докторским студијама ангажовано је 65 наставника запослених на Факултету, један наставник у пензији и један наставник запослен на другој високошколској установи. Од укупног броја наставника запослених на Факултету, 49 испуњава услове за ментора (Табела 6.7.). У наредном циклусу акредитације очекује се повећање броја ментора на студијским програмима докторских студија, будући да је неколико младих наставника остварило прописане услове.

6.6 Високошколска установа подстиче своје запослене да се активно баве научним, истраживачким, уметничким и професионалним радом и да што чешће објављују резултате свога рада

Факултет пружа подршку наставницима и сарадницима да повећају број и квалитет публикација у реномираним часописима са SCI индексацијом. У складу са могућностима, Факултет издваја средства за трошкове објављивања научних радова у међународним часописима.

Од 2007. године, Факултет самостално организује међународне научне скупове сваке друге године, а од 2016. године и националне научне скупове једном годишње. У 2019. години организовани су 10. Међународни научни скуп „Специјална едукација и рехабилитација данас“ и Национални научни скуп „Едукативна и рехабилитациона подршка детету, породици и установи“. Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију је суорганизатор научних и стручних скупова Друштва дефектолога Србије, Друштва дефектолога Војводине, Удружења за промовисање и едукацију у психијатрији и психотерапији и Менсе Србије. На скуповима у организацији Факултета учешће наставника и сарадника је бесплатно, а студенти докторских студија плаћају учешће по повлашћеној цени.

Факултет подстиче учешће наставника и сарадника на научним скуповима које организују друге научноистраживачке организације. У 2019. години наставници и сарадници су учествовали на 24 међународна и национална научна скупа.

Последње три године, Студентски парламент Факултета организује међународни студентски скуп „Иновације у специјалној едукацији и рехабилитацији – ИНСПЕР“. Поред тога, Факултет је финансирао учешће студената основних и мастер академских студија на четири национална и три међународна студентска скупа.

6.7. Високошколска установа обавља издавачку делатност у складу са својим могућностима

У 2019. години, Издавачки центар објавио је шест монографија и пет уџбеника и практикума чији су аутори наставници Факултета. У циљу унапређења издавања монографских публикација, Правилником о издавачкој делатности Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију измењен је начин финансирања и предвиђено издавање публикација у електронском облику²².

Факултет издаје зборнике научних скупова чији је организатор или суорганизатор. У 2019. години, објављени су: један зборник радова међународног научног скупа, један зборник резимеа међународног научног скупа, један зборник радова националног научног скупа и један зборник резимеа националног научног скупа.

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију је издавач часописа „Специјална едукација и рехабилитација“ (М51) и суиздавач часописа „Београдска дефектолошка школа“ (М52) и „Социјална мисао“ (М53).

SWОТ анализа

Предности:

• Стратешко опредељење Факултета да негује јединство образовног, научноистраживачког и професионалног (стручног) рада (+++);
• Перманентно ангажовање наставника у руковођењу и реализацији националних научноистраживачких пројеката (+++);
• Утврђени критеријуми и процедуре за праћење и оцењивање обима и квалитета научноистраживачког рада (++);
• Доследна примена критеријума који се односе на научноистраживачки и стручни рад за избор у звање наставника (+++);
• Довољан број наставника и ментора на докторским студијама који испуњавају услове дефинисане стандардима за акредитацију студијских програма докторских студија (+++);
• Усклађеност обима и квалитета научноистраживачких резултата наставника и сарадника са условима за акредитацију факултета за обављање научноистраживачке делатности (+++);
• Усаглашеност научних, истраживачких и стручних активности Факултета са националним и европским циљевима и стандардима високог образовања (++);
• Интегрисаност истраживачких метода и резултата истраживања у наставне програме свих нивоа студија (+++);
• Развијена издавачка делатност Факултета (+++).

Слабости:

• Недовољно развијена међународна сарадња (+++);
• Мали број међународних пројеката (+++);
• Стагнација обима и квалитета научноистраживачких резултата у односу на претходни циклус самовредновања (+++);
• Релативно мали број објављених радова са SCI индексацијом у односу на укупан број наставника и сарадника (+++);
• Недовољна укљученост младих истраживача у научноистраживачке пројекте (+++);
• Недовољна финансијска подршка за публиковање научноистраживачких резултата младих истраживача (+++);
• Непостојање јединствене евиденције о наградама и признањима наставника, сарадника и студената за остварене резултате у научноистраживачком раду (+++).

Могућности:

• Ангажовање већег броја наставника на пројектима које финансира Фонд за науку (+++);
• Ангажовање младих истраживача као руководилаца или реализатора на пројектима које финансира Фонд за науку (+++);
• Побољшање међународне отворености и конкурентности Факултета (+++);
• Заинтересованост сродних високошколских установа из земаља Европске уније и САД за сарадњу са Факултетом (+++);
• Припрема и реализација билатералних и међународних пројеката са партнерским високошколским установама (+++);
• Унапређење релевантности научноистраживачких резултата за образовно-васпитне установе, установе социјалне-заштите и здравствене установе (++);
• Интензивирање мобилности наставника и сарадника (+++).

Опасности:

• Високи захтеви у погледу пријављивања и евалуације предлога пројеката за програме Фонда за науку (++);
• Недовољна информисаност наставника о могућностима за укључивање у међународне пројекте (++);
• Недостатак финансијских средстава за покретање већег броја научноистраживачких пројеката, стручних и других програма (++);
• Високи трошкови објављивање радова у реномираним часописима са SCI индексацијом (+++);
• Недостатак финансијских средстава за повећање учешћа наставника и сарадника на научним скуповима других научноистраживачких организација (+++);
• Неусаглашеност студијских програма на сродним факултетима у европском простору (+++);
• Недостатак финансијских средстава за подршку научноистраживачког рада младих истраживача (+++);
• Недовољна покривеност финансијских трошкова мобилности наставника и студената (+++).

Предлог мера и активности за унапређење квалитета Стандарда 6:

• Обезбедити одговарајући простор, опрему и финансијска средства за рад Научноистраживачког центра Факултета;
• Информисати наставнике о условима и поступку пријављивања националних и међународних научноистраживачких пројеката;
• На Интернет страни Факултета редовно постављати обавештења о могућностима објављивања научноистраживачких резултата, позиве за научне скупове и друге информације од значаја за научноистраживачки рад;
• Успоставити систем финансирања учешћа наставника и сарадника на научним скуповима;
• Успоставити систем награђивања наставника за остварене научноистраживачке резултате;
• Обезбедити подршку младим истраживачима у припреми пројеката за јавне позиве Фонда за науку;
• На Интернет страни Факултета редовно објављивати информације о отвореним позивима за програме мобилности, програме финансирања школарине и научноистраживачког рада младих истраживача;
• Информисати младе истраживаче о правима, обавезама и одговорности у науци и истраживањима и организовању научноистраживачког рада у складу са принципима академског интегритета и вредностима академске заједнице;
• Кроз програме сарадње са страним високошколским установама радити на унапређењу и усклађивању студијских програма;
• У оквиру сарадње са релевантним установама и удружењима радити на припреми и реализацији стручних и других програма;
• Израдити регистар расположиве опреме за научноистраживачки рад и посебним актом дефинисати услове набавке, коришћења, техничке подршке и сервисирања;
• Унапредити видљивост остварених научноистраживачких резултата интеграцијом Репозиторијума Факултета у јединствени Репозиторијум Универзитета у Београду.

Показатељи и прилози за Стандард 6:

Табела 6.1. Назив текућих научноистраживачких пројеката чији су руководиоци наставници стално запослени у високошколској установи

Табела 6.2. Списак наставника и сарадника запослених у високошколској установи, учесника у текућим домаћим и међународним пројектима

Табела 6.3. Збирни преглед научноистраживачких и уметничких резултата у установи у претходној календарској години према критеријумима Министарства и класификације уметничко-истраживачких резултата

Табела 6.4. Списак SCI/SSCI-индексираних радова по годинама за претходни трогодишњи период

Табела 6.5. Листа одбрањених докторских дисертација и уметничких пројеката (име кандидата, име ментора, назив дисертације и година одбране, публиковани резултати) у високошколској установи у претходне три школске године

Табела 6.6. Списак стручних пројеката који се тренутно реализују у установи чији су руководиоци наставници стално запослени у високошколској установи

Табела 6.7. Списак ментора према тренутно важећим стандардима који се односи на испуњеност услова за менторе у оквиру образовно-научног, односно образовно-уметничког поља, као и однос броја ментора у односу на укупан број наставника на високошколској установи

Прилог 6.1. Списак награда и признања наставника, сарадника и студената за остварене резултате у научноистраживачком и уметничко-истраживачком раду

Прилог 6.2. Однос наставника и сарадника укључених у пројекте у односу на укупан број наставника и сарадника на високошколској установи

Прилог 6.3. Однос броја SCI-индексираних радова у односу на укупан број наставника и сарадника на високошколској установи

SWОТ анализа

Предности:

• Потпуна јавност поступка избора: на нивоу Одељења – предлагање за избор наставника и сарадника, на нивоу Факултета – усвајање предлога за избор наставника и сарадника, на нивоу Универзитета у Београду – избор наставника (+++);
• Подаци о наставном и научном статусу наставника и сарадника Факултета доступни су јавно на сајту Факултета (++);
• Поступак избора наставника и сарадника је усаглашен са предлогом критеријума Националног савета за високо образовање (+++);
• Факултет обезбеђује перманентно усавршавање наставника и сарадника (++);
• Учешћем у истраживачким пројектима остварује се повезаност образовног рада са истраживањима на пројекту (++);
• Мишљење студената о педагошком раду наставника и сарадника се уважава и саставни је део извештаја комисија за избор/реизбор наставника и сарадника (++);
• Наставници и сарадници Факултета остварују континуирану сарадњу са сродним високообразовним установама на националном и међународном нивоу (+++).

Слабости:

• На сајту Факултета доступна су само она правна акта чији је доносилац Факултет (++);
• Политика дугорочне селекције, перманентног усавршавања, као и вредновања педагошких и истраживачких способности наставничког и сарадничког подмлатка, ограничена је рационализацијом трошкова и уредбама државе (+++);
• Вишегодишње ограничење запошљавања које се финансира из буџета државе (+++);
• Несразмеран однос броја сарадника и наставника у почетничком звању у односу на број редовних професора као последица незапошљавања наставног подмлатка (+++);
• Непостојање правилника о финансирању учешћа наставника и сарадника на домаћим и иностраним научним скуповима (++);
• Непостојање правилника о награђивању наставног особља за остварене резултате у наставном раду (++).
• Непотпуна јавност – на сајту Факултета нису доступни сви подаци о научној продукцији свих наставника и сарадника, као ни о њиховом учешћу у научним пројектима; а резултати студентске евалуације и оцене установе, наставних програма, режима студија, наставника, сарадника и ненаставног особља - присутни су на информационој мрежи Факултета, али не и на Факултетском сајту (++);
• Недовољна „продукција“ наставника и сарадника Факултета, мерена бројем радова са SCI, SSCI индексацијом и цитираношћу (+++).

Могућности:

• Веће учешће државе у суфинансирању научних скупова у организацији Факултета (+++);
• Веће учешће државе у суфинансирању научних часописа у којима је Факултет издавач или суиздавач (++);
• Учешће државе у финансирању трошкова објављивања научних SCI индексираних чланака наставника и сарадника Факултета (++);
• Већа повезаност са привредним и друштвеним и друштвеним субјектима на пољу финансирања, донација и спонзорисања научних активности Факултета укључивањем Савета послодаваца (+++).

Опасности:

• Недовољна усаглашеност финансијских потреба у домену запошљавања наставног кадра, научноистраживачког рада и сарадње са иностраним сродним факултетима, са приливом финансијских средстава од стране државе (++);
• Немогућност заштите ауторских права наставника и Факултета као издавача над интелектуалном својином (уџбеницима, монографијама) у чије издавање улажу и аутори и Факултет, а које противправно умножавају и продају копирнице у окружењу (+++).

Предлог мера и активности за унапређење квалитета Стандарда 7:

• Обезбедити стабилније финансирање пријема наставног подмлатка од стране државе;
• Ажурирати интернет сајт Факултета ради јавности и доступности података о научним и стручним радовима свих појединачних наставника и сарадника, података о научноистраживачким резултатима и учешћу у пројектима свих наставника и сарадника.
• Успоставити правилник о финансирању учешћа наставника и сарадника на домаћим и иностраним научним скуповима;
• Успоставити правилник о награђивању наставног особља за остварене резултате у научном и наставном раду.

Показатељи и прилози за Стандард 7:

Табела 7.1. Преглед броја наставника по звањима и статус наставника у високошколској установи (радни однос са пуним и непуним радним временом, ангажовање по уговору)

Табела 7.2. Преглед броја сарадника и статус сарадника у високошколској установи (радни однос са пуним и непуним радним временом, ангажовање по уговору)

Прилог 7.1. Правилник о избору наставника и сарадника

Прилог 7.2. Однос укупног броја студената (број студената одобрен акредитацијом помножен са бројем година трајања студијског програма) и броја запослених наставника на нивоу установе

Стандард 8: Квалитет студената

Квалитет студената се обезбеђује селекцијом студената на унапред прописан и јаван начин, оцењивањем студената током наставе, перманентним праћењем и проверавањем резултата оцењивања и пролазности студената и предузимањем одговарајућих мера у случају пропуста.

8.1. Високошколска установа обезбеђује потенцијалним и уписаним студентима све релевантне информације и податке који су повезани са њиховим студијама

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију на својој интернет страници⁴⁰ обезбеђује потенцијалним и уписаним студентима све релевантне информације и податке који су повезани са њиховим студијама: услови уписа и студирања, циљеви и структура појединих студијских програма и др. На сајту Факултета⁴¹ могу се наћи и сва релевантна правна акта: Статут Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију; Правилник о упису студената на основне академске студије; Правилник о упису студената са посебним образовним потребама; Правилник о условима уписа и мерилима рангирања кандидата на мастер академске студије; Правилник о мастер академским студијама; Правилник о изменама и допунама Правилника о докторским студијама; Ценовник услуга факултета; Правилник о раду библиотеке; Правилник о полагању испита и оцењивању на испиту; Правилник о обезбеђењу квалитета рада факултета; Правилник о дисциплинској одговорности студената Универзитета у Београду; Правилник о понашању запослених и студената/студенткиња у вези са превенцијом од сексуалног узнемиравања и уцењивања и др.

Све релевантне информације у вези уписа на основне, мастер и докторске академске студије (ОАС, МАС и ДАС), налазе се на сајту факултета⁴². За упис на сва три нивоа академских студија сваке године, пре расписивања конкурса, Факултет издаје Информатор – водич за упис, у коме су дати општи услуви конкурса, конкурсни рокови и потребна документа за пријаву. Сви потребни обрасци и изјаве се могу преузети online. За школску 2020/21. (због пандемије) Факултет је организовао обавезну електронску претпријаву, а на сајту је објављен распоред доласка кандидата ради пријављивања на Конкурс. За све заинтересоване кандидате организована је припремна настава за полагање пријемног испита, као и обезбеђена збирка решених задатака са претходних пријемних испита.

Промоција Факултета врши се на сајмовима образовања, представљањем Факултета по средњим школама као и организовањем отворених врата.

Приликом уписа (половином јула) студенти који уписују прву годину добијају Водич за студирање (у виду краће брошуре), који је посебно направљен за сваки студијски програм, односно модул. Водиче за студирање добијају, такође и студенти друге, треће и четврте године ОАС и студенти МАС.

8.2. При селекцији студената за упис, високошколска установа вреднује резултате постигнуте у претходном школовању и резултате постигнуте на пријемном испиту, односно испиту за проверу склоности и способности, у складу са законом

Конкурс за упис студената на студијске програме усаглашен је са Правилником о упису студената на студијске програме Универзитета у Београду (бр. 06-1025/6-19 од 13.03.2019. год.) и Правилницима о упису студената на Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, и то: Правилником о упису студената на основне академске студије, од 26.06.2018. године (Прилог 8.1.1.), Правилником о условима уписа и мерилима рангирања кандидата на мастер академске студије, од 24.04.2018. године (Прилог 8.1.2.) и Правилником о изменама и допунама Правилника о докторским студијама (од члана 7 до члана 22), од 25.02.2020. године (Прилог 8.1.3.). При упису кандидата вреднују се резултати постигнути у претходном школовању, резултати постигнути на пријемном испиту, дужина студирања на претходним студијама и квалитет објављених радова.

Правилницима о упису на сва три нивоа академских студија прецизирани су: услови уписа, начин рангирања кандидата, мерила за утврђивање редоследа пријављених кандидата, поступак спровођења конкурса, као и начини и рокови за подношење жалбе на утврђени редослед:

• Кандидати за упис на студијске програме основних академских студија могу остварити највише 100 бодова и то по основу општег успеха у средњој школи и по основу резултата постигнутог на пријемном испиту, односно испиту за проверу склоности и способности. Под општим успехом у средњој школи подразумева се збир просечних оцена у сваком разреду средње школе помножен са два. По овом основу кандидат може стећи најмање 16, а највише 40 бодова.
• У прву годину студијских програма мастер академских студија могу се уписати лица која су завршила основне академске студије, остваривши најмање 240 ЕСПБ бодова или лица која су завршила интегрисане студије, односно мастер академске студије, остваривши најмање 300 ЕСПБ бодова. Редослед кандидата за упис у прву годину мастер академских студија утврђује се на основу опште просечне оцене, дужине студирања на претходним студијама и резултата постигнутог на пријемном испиту.
• Рангирање кандидата за упис на студијске програме докторских академских студија Дефектологија и Логопедија врши се на основу опште просечне оцене, дужине студирања у месецима и објављених радова током две године које претходе дану објављивања конкурса, а за упис на студијски програм Специјална едукација и рехабилитација врши се на основу опште просечне оцене (максимум 40 бодова), дужине студирања у месецима, објављених радова, резултата пријемног испита (максимум 20 бодова) и квалитета мотивационог писма (максимум 20 бодова).

За школску 2020/21 на Конкурс за упис на основне академске студије

на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију пријавило се 299 кандидата на укупно 280 предвиђених места (буџет и самофинансирање).

8.3. Једнакост и равноправност студената по свим основама (раса, боја коже, пол, сексуална оријентација, етничко, национално или социјално порекло, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, статус стечен рођењем, постојање сензорног или моторног хендикепа и имовинско стање) загарантовани су, као и могућност студирања за студенте са посебним потребама

Законом о високом образовању, Статутом Универзитета, Статутом Факултета, Правилницима Факултета, као и афирмативним мерама за упис, обезбеђена је једнакост и равноправност студената по свим основама (раса, боја коже, пол, сексуална оријентација, етничко, национално или социјално порекло, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, статус стечен рођењем, постојање сензорног или моторног хендикепа и имовинско стање). Упис студената са посебним потребама обухваћен је афирмативном мером које је прописало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а према којој је предвиђена квота од 2% места на буџетском финансирању за студенте са хендикепом и припаднике ромске мањинске заједнице⁴³.

По броју уписаних студената са посебним потребама, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију је други на Београдском Универзитету, а због природе студирања располаже значајним ресурсима у домену асистивних технологија (Брајеве машине, програм – читач за слепе и др.)

8.4. Високошколска установа развија и унапред упознаје студенте са обавезом праћења наставе

Студенти су унапред, пре уписа на Факултет, упознати са обавезом праћења наставе преко Информатора – водича за упис. Сваки наставник на првом часу упознаје студенте са распоредом одржавања наставе, вежби и консултација. Све информације о појединим предметима су дате у силабусима а о свим текућим информацијама у вези наставе, студенти се редовно обавештавају путем сајта Факултета⁴⁴, студентског сервиса, огласних табли, твитера и фејсбука.

8.5. Студенти се оцењују помоћу унапред објављених критеријума, правила и процедура

Наставници и сарадници студенте оцењују сагласно критеријумима који су дати у Књигама предмета за сваки студијски програм и правилима и процедурама које су дефинисане: Правилницима о полагању испита и оцењивању на испиту - Гласник Универзитета у Београду, бр. 168; Правилником о изменама и допунама правилника о полагању испита и оцењивању на испиту - Гласник Универзитета у Београду , бр.180; и Правилником о полагању испита и оцењивању на испиту Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију – бр. 3/40-6 од 30.07.2008. године (Прилог 8.2.)

8.6. Високошколска установа систематично анализира, оцењује и унапређује методе и критеријуме оцењивања студената по предметима, а посебно: да ли је метод оцењивања студената прилагођен предмету, да ли се прати и оцењује рад студента током наставе, какав је однос оцена рада студента током наставе и на завршном испиту у укупној оцени и да ли се оцењује способност студената да примене знање

Систематска анализа, као и унапређивање метода и критеријуме оцењивања студената, обавља се по предметима. Методе оцењивања прилагођене су карактеристикама сваког појединачног предмета и подразумевају и оцену способности студената да примене стечена знања у пракси. У већини предмета студенти се оцењују током наставе (предиспитне обавезе), тако што се бодују присутност и ангажовање током наставе и вежби, полагање колоквијума и израда и одбрана семинарских радова и друго. Укупан број могућих поена на испиту је 100, при чему најмање 30, а највише 70, студент може да оствари кроз предиспитне обавезе.

8.7. Методе оцењивања студената и знања које су усвојили у току наставно-научног процеса усклађене су са циљевима, садржајима и обимом акредитовања студијских програма

Приликом полагања испита наставник оцењује испуњеност предиспитних обавеза, познавање и разумевање градива, способност размишљања, способност одвајања битног од споредног у том градиву и критичан однос према испитном градиву. Правилником о полагању испита и оцењивању на испиту - бр. 3/40-6 од 30.7.2008. год., предвиђено је да је дужност наставника да савлађивање предметног градива од стране студената прати током целе школске године, а да метод оцењивања и валоризације постигнутог успеха, како током предиспитних обавеза, тако и на самом испиту (писменом и/или усменом), усагласи са циљевима, садржајима и обимом акредитованих студијских програма.

8.8. Високошколска установа обезбеђује коректно и професионално понашање наставника током оцењивања студената (објективност, етичност и коректан однос према студенту)

Правилником о полагању испита и оцењивању на испиту предвиђено је да је наставник дужан да:

• критеријуме оцењивања наведе у Плану рада на предмету и да их примењује на уједначен начин у свим испитним роковима и у свим предиспитним обавезама.
• при оцењивању буде објективан, непристрасан, да не манифестује и не примењује било какав облик расне, националне, верске, политичке или полне дискриминације. Да би постигао што већи степен објективности и непристрасности наставник ће примењивати поступке који их фаворизују, као што су: анонимни начини провере знања, тестови знања, концентрисаност на одговор студента, не узимање у обзир претходне оцене или оцене из других предмета и друго.
• на захтев студента стави на увид резултате тестова и задатака, на основу којих је студент оцењен.

8.9. Високошколска установа систематично прати и проверава оцене студената по предметима и предузима одговарајуће мере уколико дође до неправилности у дистрибуцији оцена (сувише високих или ниских оцена, неравномеран распоред оцена) у дужем периоду

На Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију уведен је јединствен информациони систем (ФИС), где професори уносе остварене резултате студената на предиспитним обавезама и испитима. Факултет систематски прати и проверава податке о излазности студената на испите, броју студената који су положили испите и структуру остварених резултата (оцене) по предметима. Преко ФИС-а наставници и студенти могу пратити резултате на својим испитима, а продекани за наставу и науку, резултате на свим испитима. На основу добијених података ради се годишњи извештај, са анализом укупно постигнутих резултата, као и дистрибуцијом оцена по предметима. У случају евидентних одступања у дистрибуцији (неравномеран распоред оцена или сувише високих или ниских оцена), предузимају се одговарајуће мере, а све према Правилнику о полагању испита и оцењивању на испиту (бр. 3/40-6 од 30.7.2008. год.).

8.10. Високошколска установа систематично прати и проверава пролазност студената по предметима, програмима, годинама и предузима корективне мере у случају сувише ниске пролазности или других неправилности у оцењивању

На основу података добијених преко ФИС-а, на крају сваке школске године, Факултет сачињава извештај за сваког наставника и за сваки предмет, који садржи податке о: пријављеним кандидатима, броју студената који су полагали испит, броју студената који су положили, структуру оцена, броју одусталих од испита и броју студената који су тражили промену наставника. Преглед ових података разматра се на седници Већа одељења и Наставно-научном већу, почетком сваке нове школске године. На основу добијених података прати се и проверава проходност студената по предметима и студијским програмима и предузимју корективне мере у случају сувише ниске пролазности или других неправилности у оцењивању, а све према Правилнику о полагању испита и оцењивању на испиту.

8.11. Високошколска установа омогућава студентима одговарајући облик студентског организовања, деловања и учешћа у одлучивању, у складу са законом

По Статуту факултета (бр. 85/1 од 18.03.2019. год.), студенти су укључeни у рад Наставно-научног већа, Савета факултета и Комисије за праћење и унапређење квалитета наставе. Своја права и интересе на Факултету студенти остварују у оквиру студентског парламента и преко студента продекана, чиме им је омогућено учешће у одлучивању о питањима која се односе на: осигурање и унапређење квалитета наставног процеса, евалуацију педагошког рада наставника, реформу студијских програма, анализу ефикасности студирања и утврђивања броја ЕСПБ бодова, а све у складу са подзаконским актима (Правилником о обезбеђењу квалитета рада Факултета и Правилником о самовредновању наставе). Комисија за праћење и унапређење наставе на Факултету формира се из редова наставника, сарадника, ненаставног особља и студената са задатком да припреме: стратегију, процедуре и методе провере квалитета, предлоге унапређења организације обезбеђења квалитета, а по поступку и на начин одређен нормативима и стандардима за акредитацију високошколских установа. У комисији учествује 20% представника студената које бира Студентски парламент.

SWОТ анализа

Предности:

• Процедура пријема студената јасно је дефинисана и доступна јавности (+++);
• Студентима су доступне све релевантне информације о условима уписа и студирања (+++);
• Пријем студената се спроводи на прописан начин без дискриминације по било којој основи (+++);
• Студенти су укључени у рад Центра за развој каријере, чиме су у могућности да планирају развој своје карије већ током студија, остварујући по потреби мобилност према другим високошколским институцијама у земљи и иностранству (++);
• Правилник о полагању испита и оцењивању на испиту, наставнике и студенте упознаје, на јасан и недвосмислен начин, са пропозицијама оцењивања (+++);
• Дефинисани су механизми за процену и контролу процедура оцењивања (+++);
• Дефинисана је процедура преиспитивања метода и критеријума оцењивања по предметима, програмима и нивоима студија (++);
• Методе оцењивања су усклађене са исходима појединих студијских програма (++);
• Врши се периодична анализа пролазности студената по предметима, програмима и свим нивоима студија и дефинишу се мере у случају сувише ниске пролазности или уочених неправилности у оцењивању (+++);
• Обезбеђена је студентска процена квалитета студијских програма, квалитета наставе и омогућено организовање студената и учешће у одлучивању (+++);
• Обезбеђена је инфраструктура за студенте (студентска служба, библиотека и читаоница, сале за консултације и интернет центар) (++);
• Ниски трошкови студирања на Факултету у поређењу са факултетима из исте групације (+++);
• Студенти су, кроз вежбе, као и учествовањем у раду Центра за саветодавни рад , у прилици да практично користите различита помагала и средства из домена асистивних технологија (++).

Слабости:

• Ниска пролазност на појединим предметима (+++);
• Релативно мали проценат успешних студената (+++);
• Простор Факултета није приступачан за особе са тешкоћама у кретању (+++);
• У неким сегментима постоји неусклађеност Правилника о упису на ОАС, МАС и ДАС на Факултету са Правилницима на Универзитету (++);
• Критеријуми наставника и сарадника, без обзира на постојање Правилника, су недовољно уједначени и транспарентни (++);
• Недостатак детаљније анализе метода оцењивања и исхода студијских програма (++);
• Недовољна информисаност студената по питању мобилности (++);
• Недовољан рад на афирмисању контакта са студентима по завршетку студија (++);
• Недовољна инфраструктура за студенте (студентски клуб, простор за рекреацију) (++).

Могућности:

• Промовисање факултета и привлачење студената са бољим предзнањима (+++);
• Детаљнија анализа обима и садржаја наставних програма (+++);
• Формирање Алумни организације (+++);
• У циљу развоја каријера омогућена мобилност студената на домаћем и међународном плану (+++);
• Законска регулатива (Министарство, Универзитет) подстичу укључивање студената у процес одлучивања на Факултету (+++);
• Могућност учествовања у међународној размени студената (студентска пракса) (+++).

Опасности:

• Низак ниво знања стечених у претходном школовању (+++);
• Мала заинтересованост за студирање на појединим студијским програмима (+++);
• Низак материјални положај породица из којих долазе студенти (+++);
• Непостојање повратних информација са тржишта рада (+++);
• Недовољно укључивање привредних субјеката у стипендирање студената (+++);
• Недовољна финансијска средства које Министарство просвете, науке и технолошки развој издваја за унапређење квалитета наставног процеса као и за студентски стандард (+++).

Предлог мера и активности за унапређење квалитета Стандарда 8:

• Радити на потпуној усклађености Правилника о упису на ОАС, МАС и ДАС, Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, са Правилницима на Универзитету;
• По потреби кориговати обим и садржај наставних програма, односа броја часова теоријске и практичне наставе и ЕСПБ бодова, на поједниним предметима;
• Радити на увођењу систематичног процеса преиспитивања критеријума оцењивања и спровођења корективних мера;
• Радити на уједначавању критеријума оцењивања на основу детаљне анализе метода оцењивања и исхода студијских програма;
• Унапређивати информисаност студената у поступку одлучивања, одвијања и унапређења наставног процеса и мобилности и промовисати рад Центра за развој каријере;
• Основати Алумни организацију;
• Побољшати комуникацију са потенцијалним послодавцима и мотивасати их како би се постигли бољи резултати у домену стипендирања, волонтирања, стручне праксе и запошљавања;
• Развијати сарадњу са сродним домаћим и иностраним факултетима и повећати размену студената;
• Активно пратити промене у законској регулативи ЕУ-је, којима се регулише улога студената у образовном систему;
• Простор факултета прилагодити потребама особа са инвалидитетом;
• Радити на побољшању инфраструктуре за студенте;
• Преко представника на Универзитету и Министарству просвете, науке и технолошког развоја, активно подстицати издвајање средстава за унапређење квалитета наставног процеса и за студентски стандард.

Показатељи и прилози за Стандард 8:

Табела 8.1. Преглед броја студената по степенима, студијским програмима и годинама студија на текућој школској години

Табела 8.2. Стопа успешности студената. Овај податак се израчунава за студенте који су дипломирали у претходној школској години (до 30.09) а завршили студије у року предвиђеном за трајање студијског програма.

Табела 8.3. Број студената који су уписали текућу школску годину у односу на остварене ЕСПБ бодове (60), (37-60) (мање од 37) за све студијске програме по годинама студија.

На Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију, МАС су једногодишње студије и не постоји упис у другу годину студија.

Прилог 8.1.1. Правилник о упису студената на основне академске студије

Прилог 8.1.2. Правилник о условима уписа и мерилима рангирања кандидата на мастер академске студије

Прилог 8.1.3. Правилник о изменама и допунама Правилника о докторским студијама

Прилог 8.2. Правилник о полагању испита и оцењивању на испиту

Прилог 8.3. Процедуре и корективне мере у случају неиспуњавања и одступања од усвојених процедура оцењивања

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију нема посебан правилник који дефинише процедуре и корективне мере у случају неиспуњавања и одступања од усвојених процедура оцењивања, већ су оне дефинисане у Правилнику о полагању испита и оцењивању на испиту (Прилог 8.2.).

Стандард 10: Квалитет управљања високошколском установом и квалитет ненаставне подршке

Квалитет управљања високошколском установом и квалитет ненаставне подршке се обезбеђује утврђивањем надлежности и одговорности органа управљања и јединица за ненаставну подршку и перманентним праћењем и провером њиховог рада.

10.1. Органи управљања и органи пословођења, њихове надлежности и одговорности у организацији и управљању високошколском установом су утврђени општим актом високошколске установе у складу са законом

Статутом Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију - бр. 85/1 од 18.03.2019. год., доступним на сајту Факултета⁴⁷, утврђени су органи управљања и пословођења и њихове надлежности и одговорности у организацији и управљању факултетом, у складу са Законом о високом образовању, општим актима Универзитета и другим подзаконским прописима.

Орган управљања Факултетом је Савет Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију (Савет Факултета), кога чине: председник, заменик и чланови. Чланови Савета Факултета су представници Наставно-научног већа, стручних служби и студената (Прилог 10.1.). Надлежност и рад Савета факултета дефинисани су Пословником о раду Савета Факултета⁴⁸ – бр. 2/53-1 од 28.11.2018. год., и Чланом 35. Статута факултета, по коме Савет Факултета: на предлог Наставно-научног већа доноси Статут Факултета и бира и разрешава декана Факултета; на предлог Декана бира и разрешава продекане Факултета; на предлог Наставно-научног већа доноси финансијски план Факултета и усваја извештај о пословању и годишњи обрачун Факултета и др.

Орган пословођења Факултета је Декан, коме у раду помажу два продекана: продекан за наставу и продекан за науку, који су у радном односу са пуним радним временом, и један студент продекан (Прилог 10.1.). Декан се бира из редова редовних професора, који су у радном односу са пуним радним временом на Факултету, на период од три године са могућношћу једног поновног избора. Продекане, из редова наставника Факултета, бира Савет Факултета, на предлог декана. Студента продекана бира такође Савет Факултета, на предлог Студентског парламента. Ради разматрања питања из делокруга рада Факултета, декан образује декански колегијум, чији су чланови декан и продекани, а секретар Факултета учествује у раду, као и студент продекан, када се разматрају питања из његове надлежности. Надлежности декана су дефинисане Чланом 38. Статута Факултета, по коме он: заступа и представља Факултет; организује и усклађује рад и руководи радом и пословањем Факултет; председава Наставно-научним већем, Изборним већем и Већем за мастер, специјалистичке и докторске студије; доноси општа акта Факултета у складу са Законом и Статутом; доноси Правилник о организацији и систематизацији послова и радних задатака запослених на Факултету; предлаже Наставно-научном већу и Савету мере за унапређење рада Факултета и др. Надлежности продекана су дефинисане Чланом 48. Статута Факултета. Продекани за наставу и науку организују и воде послове за које су задужени, и замењују декана у његовој одсутности. Студент продекан: предлаже мере за унапређење студентског стандарда; координира рад студената представника студијских програма и координира рад студентских организација на факултету.

10.2. Структура, организационе јединице и њихов делокруг рада, као и њихова координација и контрола су утврђени општим актом високошколске установе, у складу са законом

Организациону структуру Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију чине: орган управљања; орган пословођења; стручни органи ( Наставно-научно веће, Изборно веће и Веће за мастер, специјалистичке и докторске студије); одељења и катедре; стручне службе; комисије и центри (Прилог 10.1.).

Координацију и контролу рада организационих јединица Факултета спроводе органи управљања и стручни органи Факултета у складу са својим надлежностима које су дефинисане Статутом факултета. У Члану 27. Статута Факултета дефинисано је да стручне службе Факултета обављају правне, кадровске, рачуноводствене, библиотечке, административне, техничке и друге послове који су од заједничког интереса за обједињавање делатности Факултета. Рад стручних служби организује и координира секретар Факултета, који за свој рад одговара декану Факултета. Делокруг рада као и њихова координација и контрола утврђени су Статутом Факултета као и одговарајућим Правилницима:

• Правилник о обезбеђењу квалитета рада Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију – бр. 3/40-7 од 30.07.2008. год.
• Правилник о организацији буџетског рачуноводства – бр. 01-355/1 од 18.11.2013. год.
• Правилник о раду - бр. 01/356/1 од 18.11.2013. год.
• Правилник о раду библиотеке – бр. 01-353/1 од 18.11.2013.год.
• Правилник о ближем уређивању поступка јавне набавке – бр. 163/1 од 21.12.2013. год. и
• Правилник о условима за остваривање права на надокнаду трошкова превоза запослених за долазак на рад и одлазак са рада – бр. 3/133 од 29.10.2019. год.

10.3. Високошколска установа систематски прати и оцењује организацију и управљање високошколском установом и предузима мере за њихово унапређење

Савет Факултета, кога чине: председник; заменик; 11 чланова, као представници Наставно-научног већа; 2 члана, као представници стручних служби; 4 члана као представници студената и спољни чланови које именује Влада Републике Србије⁴⁹, систематски прати рад свих организационих јединица Факултета, а приликом усвајања годишњег Извештаја о пословању, врши укупну анализу организације и управљања, и на основу тога предлаже мере за побољшање управљања као и рада свих организационих јединица. Записници са седница Савета Факултета се објављују на сајту Факултета⁵⁰.

10.4. Високошколска установа систематски прати и оцењује рад управљачког и ненаставног особља и предузима мере за унапређење квалитета њиховог рада; посебно прати и оцењује њихов однос према студентима и мотивацију у раду са студентима

Праћење и оцењивање рада управљачког, наставног и ненаставног особља је стална активност на Факултету, и њу спроводе наставници, ненаставно особље, студенти али и шира јавност. У овим активностима учествују представници Наставно-научног већа, Студентског парламента али и представници Владе Републике Србије, сви као чланови Савета Факултета. Све одлуке органа управљања, као и анкете које спроводи Комисија за обезбеђење и унапређење квалитета система високог образовања и научноистраживачког рада, су доступне јавности, и редовно се објављују на сајту факултета⁵¹. Рад управљачког и ненаставног особља оцењују и студенти у оквиру студентске анкете, током спровођења поступка самовредновања и оцењивања квалитета. Студенти се анкетирају преко Факултетског информационог система. У Прилогу 10.2. дата је анализа резултата анкете студената о процени квалитета рада органа управљања и рада стручних служби.

10.5. Услови и поступак заснивања радног односа и напредовања ненаставног особља утврђују се општим актом високошколске установе и доступни су јавности

Услови и поступак заснивања радног односа и напредовања ненаставног особља утврђују се Статутом Факултета, Правилником о раду – бр. 356/1 и Правилником о систематизацији радних места - бр. 181/1 од 30.09.2019. год.

10.6. Рад и деловање управљачког и ненаставног особља су доступни оцени наставника, ненаставног особља, студената и заинтересованих субјеката

Рад и деловање управљачког и ненаставног особља оцењују: наставници - кроз рад Наставно-научног већа, ненаставно особље - кроз састанке запослених, студенти - кроз студентску анкету спровођењем поступка самовредновања и оцењивања квалитета и заинтересовани субјекти - преко информација о раду Факултета, које се објављују на интернет страници.

10.7. Високошколска установа обезбеђује број и квалитет ненаставног особља у складу са стандардима за акредитацију

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацији запошљава, као ненаставно особље, осим секретара Факултета, још 25 особа распоређених у 4 стручне службе⁵² : 5 радника у Служби за организацију наставе и студентска питања; 14 радника у Служби за правне, кадровске, административне и опште послове; 4 радника у Финансијско-рачуноводственој служби и 2 радника у Библиотеци са читаоницом. У Табели 10.1. дат је списак ненаставних радника, радна места на којима су постављени и њихова квалификација.

10.8. Установа обезбеђује управљачком и ненаставном особљу перманентно образовање и усавршавање на професионалном плану

У складу са финансијским могућностима и циљевима који су дефинисани Стратегијом обезбеђења квалитета, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацији настоји да обезбеди услове за образовање и усавршавање управљачког и ненаставног особља. Усавршавање се обавља на интерним семинарима и тренинзима, као и кроз похађање екстерних семинара из одговарајућих области (библиотечка обука, семинари из области финансија и рачуноводства, јавних набавки, противпожарне заштите и др.).

SWОТ анализа

Предности:

• Статутом Факултета дефинисане су надлежности и одговорности органа управљања, пословођења и стручних органа (+++);
• Статутом Факултета дефинисана је организациона структура као и надлежност и одговорност сваке поједине организационе јединице (+++);
• Савет Факултета систематски прати и у годишњем Извештају врши анализу и даје оцену рада органа управљања, пословођења и ненаставног особља, и на основу тога предлаже корективне мере (+++);
• Комисија за самовредновање и оцењивање квалитета редовно спроводи анкета међу наставницима и студентима, којом се оцењује рад органа управљања и служби у сектору ненаставне подршке (+++);
• Извештај о резултатима самовредновања Комисија подноси Савету Факултета и Наставно-научном већу, који, у случају негативних оцена, доносе хитне мере за отклањање уочених недостатака (+++);
• Ненаставна подршка се остварује у оквиру стручних служби Факултета (+++);
• Факултет се придржава „Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору“ (+++).

Слабости:

• Недовољна и неблаговремена реализација мера за унапређење рада органа управљања и ненаставних служби (+++);
• Неодговарајуће квалификације и компетенције појединих чланова ненаставног особља (+++);
• Недовољно прецизни критеријуми за напредовања у ненастави (++);
• Недовољно прецизан и транспарентан систем награђивања ненаставног особља (++);
• Запослени у ненастави немају у потпуности адекватну опрему и савремене софтверске алате (+).

Могућности:

• Осмишљавање и спровођење различитих анкета о процени квалитета рада органа управљања и рада стручних служби (++);
• Доступност информација и искуства сличних установа из ЕУ (+++);
• Спремност организација и институција које предлажу спољне чланове Савета Факултета да предложе стручњаке који могу да допринесу његовом успешном раду (++);
• Избор образованих и оспособљених сарадника, на тржишту рада, за обављање послова у ненастави (++).

Опасности:

• Избор спољних чланова Савета факултета који нису довољно заинтересовани за рад факултета (+++);
• Недостатак стручних кадрова, на тржишту рада, потребних за рад у ненастави (++);
• Транспарентнији и прецизнији критеријуми за напредовање наставника, а знатно мање за ненаставно особље, што негативно утиче на заинтересованост за рад (++);
• Недостатак финансијских средстава за набавку савремене IT опреме и софтверске подршке (++).

Предлог мера и активности за унапређење квалитета Стандарда 10:

• Унапредити систем реализација мера за унапређење рада органа управљања и ненаставних служби;
• Радити на унапређењу управљачких структура сагласно позитивној пракси у ЕУ;
• Утицати на избор квалитетних стручњака за спољне чланове у органима управљања;
• Побољшати процес избора и сарадњу са спољним члановима Савета;
• Дефинисати јасне критеријуме за анализу рада, напредовање и награђивања управљачког и ненаставног особља;
• Повећати улагање и обезбедити планско образовање и усавршавање ненаставног особља;
• Преко представника Факултета на Универзитету и у Министарству, утицати да се повећа ниво издвајања за ненаставно особље;
• Плански обнављати опрему и софтверске алате.

Показатељи и прилози за Стандард 10:

Табела 10.1. Број ненаставних радника запослених са пуним или непуним радним временом у високошколској установи у оквиру одговарајућих организационих јединица.

Прилог 10.1. Шематска организациона структура високошколске установе.

Прилог 10.2. Анализа резултата анкете студената о процени квалитета рада органа управљања и рада стручних служби.

Стандард 11: Квалитет простора и опреме

Квалитет простора и опреме се обезбеђује кроз њихов адекватан обим и структуру.

11.1. Високошколска установа поседује примерене просторне капацитете: учионице, кабинете, библиотеку, читаоницу и слично за квалитетно обављање своје делатности

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију користи пословне просторе у стамбено пословним зградама у улици Високог Стевана, бр. 2 (1050m2) и улици Светог Саве, бр. 14-16 (774,9m2). Од укупне површине од 1824,9m2 којом Факултет располаже, за извођење наставе употребљава се 1207,1m2, односно 7 учионица укупне површине 334,2m2 и два амфитеатара укупне површине 872,9m2. Део реализације наставе и вежби се одржава и у наставно-научним и наставно-стручним базама Факултета (845m2) (Табела 11.3.). Наставници и сарадници користе 8 кабинета укупне површине 218m2. Библиотека Факултета са читаоницом заузима површину од 148,8m2. За потребе Факултета у згради у улици Високог Стевана 2 изнајмљује се и стан површине 75m2. Деканату, Служби за организацију наставе и студентска питања, административним службама, Финансијско-рачуноводственој служби и Студентском парламенту обезбеђени су одговарајући просторно-технички услови за рад.

11.2. Високошколска установа поседује адекватну и савремену техничку, лабораторијску и другу специфичну опрему која обезбеђује квалитетно извођење наставе на свим врстама и степенима студија

Све слушаонице су технички опремљене (компјутери, пројектори/тв-уређаји) за ефикасну реализацију наставе на свим врстама и степенима студија.

11.3. Високошколска установа континуирано прати и усклађује своје просторне капацитете и опрему са потребама наставног процеса и бројем студената

Пре почетка сваке школске године утврђује се потребан обим простора за извођење наставе према броју уписаних студената. Факултет континуирано улаже средства за унапређење услова рада, опремање простора и набавку опреме потребне за квалитетно извођење наставе.

11.4. Високошколска установа свим запосленим и студентима обезбеђује неометан приступ различитим врстама информација у електронском облику и информационим технологијама, како би се те информације користиле у научно-образовне сврхе

Студентима и запосленима је обезбеђена употреба рачунара, интернета и омогућен је приступ Академској мрежи Србије (АМРЕС).

11.5. Високошколска установа у свом саставу поседује најмање једну просторију опремљену савременим техничким и осталим уређајима који студентима и особљу омогућавају рад на рачунарима и коришћење услуга рачунског центра (фотокопирање, штампање, скенирање, нарезивање CD и DVD материјала)

Факултет поседује салу са 20 места која је опремљена основном рачунарском и комуникационом опремом.

SWОТ анализа

Предности:

• Ниво опреме и простора омогућава неометано обављање наставе и вежби (++);
• Одговарајућа техничка, рачунарска, асистивна и друга опрема омогућава несметано извођење наставе, научно-истраживачког рада, и обављање издавачке делатности (++);
• Обезбеђен приступ различитим врстама информација у електронском облику у научно-истраживачке и образовне сврхе, за студенте и наставно особље (++);
• Ограничење основног простора компензује се организовањем наставе у наставним базама Факултета, на основу склопљених уговора о пословно-техничкој сарадњи (+++).

Слабости:

• Поједини кабинети наставника и сарадника нису у потпуности функционални за припрему наставе, одржавање консултација и реализацију научно-истраживачког рада (+++).

Могућности:

• Конкурисати за средства Министарства и локалне самоуправе, намењена реконструкцији и опремању простора установа образовања (++);
• Континуирано осавремењивање опреме учествовањем у националним и међународним пројектима (++).

Опасности:

• Недостатак буџетских средстава за опремање расположивог простора (++);
• Недостатак финансијских средстава за набавку софтвера (+++).

Предлог мера и активности за унапређење квалитета Стандарда 11:

• Обезбедити средства за уградњу лифта како би се повећала доступност учионица особама са инвалидитетом;
• Интензивирати комуникацију са надлежним органима о потреби за опремањем простора за рад наставника и сарадника;
• Подстицање акција донирања наставних средстава и софтверских решења реномираних фирми установама образовања.

Показатељи и прилози за Стандард 11:

Табела 11.1. Укупна површина (у власништву високошколске установе и изнајмљени простор) са површином објеката (амфитеатри, учионице, лабораторије, организационе јединице, службе)

Табела 11.2. Листа опреме у власништву високошколске установе која се користи у наставном процесу и научноистраживачком раду

Табела 11.3. Наставно-научне и стручне базе

Стандард 12: Финансирање

Квалитет финансирања високошколске установе обезбеђује се кроз квалитет извора финансирања, финансијско планирање и транспарентност у употреби финансијских средстава што доводи до финансијске стабилности у дугом року.

Постоји стабилност извора финансирања за основну делатност Факултета из буџета Републике Србије. Поред средстава из буџета, Факултет стиче средства из школарина, пружањем услуга трећим лицима, као и из осталих извора (поклон, донација, спонзорство и др.). Средства се обезбеђују према нормативима и стандардима услова рада (које утврђује Влада Републике Србије) и годишњег програма рада Факултета.

Акредитацијом Факултета за научно-истраживачки рад предвиђена је могућност да наставници и сарадници учествују у пројектима које финансира ресорно Министарство.

У складу са финансијским планом, подноси се финансијски извештај на крају сваке фискалне године за ту годину, а основ је за доношење плана за наредну. Финансијски извештај, такође усваја Савет Факултета. Финансијски план и извештај доносе се у складу са одредбама закона о буџетском пословању.

Извештај о раду и финансијском пословању доступан је увиду јавности⁵³.

12.1. Високошколска установа има дугорочно обезбеђена финансијска средства неопходна за реализацију наставно-научног процеса, научноистраживачких пројеката, уметничких и професионалних активности

Факултет је буџетска установа и има дугорочно обезбеђена финансијска средства за реализацију наставе. Финансирање научно-истраживачког процеса обезбеђује се преко пројеката основних истраживања које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Осим средстава које обезбеђује оснивач и школарина који су стални извор прихода, Факултет периодично обезбеђује средства из домаћих и међународних пројеката, консултантских услуга, едукација, донација и других извора у складу са законом.

12.2. Извори финансирања високошколске установе утврђени су у складу са законом

Средстава која обезбеђује оснивач, односно Република Србија, Факултет стиче дугорочно за спровођење одобрених, односно акредитованих студијских програма. Средства за обављање делатности у току једне школске године обезбеђују се на основу програма рада Факултета, а на основу Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета Републике (Сл. гласник РС, бр. 15/02, 100/04, 26/05 и 38/07).

Расподела финансијских средстава остварује се у складу са законом и подзаконским актима Факултета.

12.3. Високошколска установа анализира и планира распоред и намену финансијских средстава тако да обезбеђује финансијску стабилност и ликвидност у дужем временском периоду

Постоји План рада и финансијски план за наредну/текућу годину, који се редовно објављује на сајту Факултета, кроз записнике и одлуке Савета факултета⁵⁴.

12.4. Високошколска установа обезбеђује јавност и транспарентност својих извора финансирања и начина употреба финансијских средстава кроз извештај о пословању и годишњи обрачун који усваја савет

Факултет обезбеђује јавност извора финансирања и начина употребе средстава кроз извештај о пословању, годишњи обрачун и финансијски план, који усваја Савет факултета (Финансијски извештај о пословању за 2019. (2/2-1, од 09.01.2020. године) и Финансијски план за пословну 2020. гододину, од 04.03.2020. године.

Увид у потрошњу финансијских средстава остварује се објављивањем на сајту Факултета, где се објављује план јавних набавки за наредну годину, односно конкурси за Одржавање информационог система за рад Студентске службе; Конкурси и уговори о предузетим радовима на одржавању и преуређењу Факултетског простора; услуга посредовања при куповини авио карата и других путних карата и резервацији хотелског смештаја за службена путовања у земљи и иностранству; Штампарске услуге; Набавку електричне енергије; Услуге посредовања у организацији службеног путовања и остала плаћања које су од значаја за редовно функционисање Факултета.⁵⁵

SWОТ анализа

Предности:

• Стабилни извори финансирања за основну делатност Факултета из буџета Републике Србије (+++);
• Акредитацијом Факултета за научно-истраживачки рад предвиђена је могућност да наставници и сарадници учествују у пројектима које финансира ресорно Министарство (+++);
• Финансијским планом, и финансијским извештајем омогућен је континуиран рад факултета (+++);
• Извештај о раду и финансијском пословању доступан је увиду јавности (+++).

Слабости:

• Недовољно издвајања ресорног министарства за финансирање допунских активности у наставном процесу (+++);
• Недовољно искоришћени капацитети за остваривање додатног прихода (+++);
• Немотивисаност запослених за остваривање додатних прихода у оквиру фондова међународних Пројеката (++);
• Средства у буџету Републике Србије намењена финансирању наставно-научних процеса не прате реформу високог образовања и често су недовољна (+++);
• Низак проценат издвајања за просвету и науку представља проблем за одржавање високошколске установе дуги низ година (++)

Могућности:

• Перманентно инсистирање код ресорног Министарства и других државних органа за повећаним издвајањима финансијских средстава за реализацију делатности Факултета (++);
• Интензивирати рад на изналажењу додатних финансијских средстава кроз учешће у домаћим и међународним пројектима и фондовима (++);
• Већи број страних самофинансирајућих студената (+++);
• Даљи развој и унапређење научно-истраживачке активности на Факултету (++).

Опасности:

• Постоји тенденција преузимања средстава од стране Универзитета у циљу расподеле додатно остварених финансијских средстава Факултета (++);
• Низак ниво укључености локалне заједнице у финансирање додатних активности Факултета (++).

Предлог мера и активности за унапређење квалитета стандарда 2:

• Повећати прилив сопствених средстава;
• Перманентно указивати на потребу за повећаним издвајањима ресорног Министарства и других државних органа;
• Стимулисати наставнике за учешће на пројектима, а посебно на значајним међународним пројектима (као што је, на пример пројекат Horizon 2020 и Еразмус)
• Истакнутим истраживачима и шефовима најважнијих пројеката привремено смањити наставна задужења;
• Формирати и унапређивати кадровску и техничку логистику за налажење, конкурисање и администрирање међународних пројеката.

Показатељи и прилози за стандард 12:

Прилог 12.1. Финансијски план

Прилог 12.1.1. Одлука о усвајању финансијског плана

Прилог 12.2. Финансијски извештај за претходну календарску годину

Прилог 12.2.2. Одлука о усвајању финансијског Извештаја

SWОТ анализа

Предности:

• Факултет има услове, инфраструктуру, субјекте и методологију за систематично и континуирано праћење и периодичну проверу области праћења и провере квалитета. (+++);
• Постоји континуитет у периодичним проверама квалитета у свим областима (+++);
• Прикупљају се информације о квалитету и стеченим компетенцијама дипломираних студената (+++);
• Факултет је развио поступке и начине за праћење и усаглашавање са стратегијом унапређења квалитета других сличних ВШУ у иностранству (++);
• Сви подаци о самовредновању су доступни јавности преко интернет странице Факултета (+++);
• Нови приступ употребе online упитника је значајно повећао учешће студената у редовним анкетама (++).

Слабости:

• Нису успостављени довољно ефикасни механизми реаговања на проблеме квалитета утврђене у процесима периодичних и редовних провера квалитета (++);
• Средства за рад на пословима обезбеђења квалитета нису предвиђена буџетом Факултета (+++).

Могућности:

• Даљом дигитализацијом процеса обезбеђења квалитета (++);
• Увођењем Савета послодаваца биће постигнута боља размена информација о компетентности дипломираних студената и унапређење наставних програма (+++);
• Успостављање квалитетније и континуиране комуникација са дипломираним студентима (+++).

Опасности:

• Изостанак континуиране подршке свих субјеката обезбеђења квалитета Комисији за обезбеђивање квалитета рада, Комисији за праћење и унапређивање наставе, Комисији за самовредновање високошколске установе и студијских програма (+++).

Предлог мера и активности за унапређење квалитета Стандарда 14:

• На основу резултата самовредновања и препорука мера, уз сагласност Наставно научног већа, дефинисати и спровести одговарајуће корективне мере ради успостављања механизма сталног унапређења квалитета;

• Повећати број прилика и модела изјашњавања студената о питањима из свих области које су релевантне за квалитет студирања;

• Обезбедити средства за континуиран рад на пословима обезбеђења квалитета;

• Осигурати подршку свих субјеката обезбеђења квалитета Комисији за обезбеђивање квалитета рада и Комисији за праћење и унапређивање наставе за активности између два периода самовредновања.

Стандард 15: Квалитет докторских студија

Квалитет докторских студија се обезбеђује кроз унапређење научноистраживачког рада, односно уметничко истраживачког рада, осавремењавање садржаја студијских програма докторских студија и редовно праћење и проверу њихових циљева, постизање научних, односно уметничких способности студената докторских студија и овладавање специфичним академским и практичним вештинама потребним за будући развој њихове каријере.

15.1. Високошколска установа самовреднује акредитоване студијске програме докторских студија, односно докторске школе које високошколска установа реализује самостално или заједно са другом високошколском или научно-истраживачком установом из земље или иностранства

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду је установа високог образовања, али и научно-истраживачка установа. Ресурси којима Факултет располаже омогућавају организовање и извођење докторских студија у оквиру којих докторанти продубљују стечена знања, развијају способност за коришћење литературе и подстичу иновативно размишљање.

Организација и реализација докторских студија је у надлежности Већа за мастер, специјалистичке и докторске студије и Наставно-научног већа Факултета.

Веће за мастер, специјалистичке и докторске студије, између осталог, координира рад одељења o свим питањима која се тичу организације и студијских програма докторских студија: прати, обезбеђује, унапређује и стара се о подизању квалитета студијских програма докторских студија; анализира политику уписа студената на докторске студије и даје предлоге у вези са тим, предлаже Наставно-научном већу Факултета менторе и комисије за оцену докторских дисертација.

Наставно-научно веће именује чланове Већа за мастер, специјалистичке и докторске студије, доноси распоред наставника и сарадника на докторским студијама; утврђује предлог студијских програма докторских студија који се изводе на Факултету и обавља остале делатности наведене у Правилнику. Према Правилнику о изменама и допунама Правилника о докторским студијама

које је Наставно-научно веће Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију усвојило на седници одржаној 25.02.2020. Факултет може организовати докторске студије у сарадњи са другом високошколском установом у земљи или иностранству, која је акредитована за извођење студијских програма докторских студија, под условом да је тај студијски програм акредитован.

На Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду реализују се три студијска програма докторских студија:

1. Студијски програм Дефектологија (Уверење о акредитацији студијског програма Дефектологија бр. 612-00-00377/2014-04 од 29.05.2015).

2. Студијски програм Логопедија (Уверење о акредитацији студијског програма Логопедија бр. 612-00-00377/2014-04 од 29.05.2015).

3. Студијски програм Специјална едукација и рехабилитација (Уверење о акредитацији студијског програма специјална едукација и рехабилитација бр. 612-00-00377/2014-04 од 28.11.2014).

Студијски програми докторских студија обухватају активну наставу, израду и одбрану докторске дисертације.

15.2. Докторска школа је развијена у складу са Смерницама за успостављање докторских школа које усваја Национални савет за високо образовање

На Факултету се изводе докторске академске студије у трајању од три школске године, чијим се завршетком стиче најмање 180 ЕСПБ бодова. Докторске студије се завршавају полагањем свих предвиђених испита, те израдом и јавном одбраном докторске дисертације.

Лице које заврши докторске, односно академске студије трећег степена, стиче научни назив Доктор дефектолошких наука или Доктор наука - Специјална едукација и рехабилитација или Доктор наука - Логопедија, уз зависности од завршеног студијског програма.

Успешност студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се у поенима, а оцена се утврђује на завршном испиту.

Факултет перманентно самовреднује своје акредитоване студијске програме докторских студија, кроз активности Комисије за обезбеђење и унапређење квалитета наставе на Факултету.

15.3 Високошколска установа проверава своју спремност за извођење докторских студија на основу показатеља који се односе на научноистраживачки рад

Студенти се кроз активну наставу студијског истраживачког рада подстичу да перманентно раде на истраживањима и да своје научно-истраживачке резултате саопштавају на научним конференцијама, објављују у научним часописима са рецензијом и презентују јавности. Све већи број доктораната се укључује у домаће или међународне научноистраживачке пројекте. Подаци о научноистраживачким резултатима студената докторских студија дати су у Табели 6.5.

Укупан број одбрањених докторских дисертација на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију је 183. У периоду од 2010. до 2020. године број кандидата који су докторирали након магистратуре је 44, а број кандидата који су докторирали после завршених докторских студија је 24.

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду континуирано прати и анализира напредовање студената. Циљ ових анализа је да се пружи боља подршка студентима докторских студија у будућности.

Стално праћење, анализа и унапређење политике уписа студената на докторске студије подразумева и повремене корекције критеријума у рангирању студената, као и у броју примљених кандидата.

15.4. Високошколска установа прати, анализира и унапређује постизање научних, односно уметничких способности и академских и специфичних практичних вештина својих студената

Факултет запошљава довољан број наставника у сталном радном односу који могу бити ментори у изради докторских дисертација. Способност наставника за извођење докторских студија се може видети и по референцама наставника и сарадника, а обухватају различите врсте публикација укључујући пре свега радове у часописима са SCI/SCIe листе. Такође, велики број наставника и сарадника је укључен у домаће и међународне научно-истраживачке пројекте. Подаци о ангажовању наставника на пројектима дати су у Прилогу 6.2. На Факултету се систематично прати, оцењује и активно подстиче научни напредак наставника и ментора.

Ментор се одређује из реда наставника из научне области из које се ради докторска дисертација, а на основу Правилника о стандардима и поступку за акредитацију студијских програма (Службени гласник РС, бр. 13/19). Подаци о менторима дати су у Табели 6.7.

Стриктно се примењује и Етички кодекс научноистраживачког рада. Овим правилником ближе се одређују смернице за обезбеђивање принципа добре научне праксе, поступци за утврђивање повреде етичког кодекса научноистраживачког рада, као и санкције због кршења кодекса добре научне праксе. Факултет је именовао Комисију која прати поштовање принципа етичког кодекса и добре научне праксе.

15.5. Високошколска установа прати, анализира и унапређује политику уписа студената на докторске студије

Правилником о изменама и допунама Правилника о докторским студијама, који важи за студенте уписане почев од школске 2016/2017. године, дефинисан је поступак о изради докторске дисертације. У документу су јасно формулисана права и обавезе студената и наставника, као и сви потребни критеријуми и мере током израде и одбране докторске дисертације.

Докторска дисертација се оцењује на основу показатеља њеног научног доприноса. Она мора бити резултат оригиналног научно-истраживачког рада кандидата у области Дефектологије, области Логопедије или области Специјалне едукације и рехабилитације.

Докторска дисертација мора садржати самостални научни допринос кандидата који се верификује у научној јавности кроз радове објављене у часописима и приказане на научним скуповима.

Докторске дисертације се бране на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду, стављају се и на јавни увид на заједничком порталу свих докторских дисертација⁶⁰ и припадајућих извештаја на нивоу Универзитета у Београду, a репозиторијум свих одбрањених докторских дисертација на Универзитету у Београду доступан је на веб страницама Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.

SWОТ анализа

Предности:

• Мере за обезбеђење квалитета докторских студија и процедуре неопходне за одржавање квалитета су јасно дефинисане и добро спроведене (+++);
• Постоји блиска сарадња ментора и доктораната (+++);
• Сарадња Факултета са већим бројем научних и образовних институција (+++);
• Компетентност наставника и ментора на докторским студијама (+++).

Слабости:

• Недовољни ресурси савремене истраживачке опреме и простора намењеног студентима докторских студија (++);
• Недовољна промоција значаја и квалитета докторских студија (++);
• Мали број нових научно-истраживачких пројеката па се нови студенти докторских студија теже укључују у већ постојеће пројекте (++);
• Ограничене могућности запошљавања доктораната (+++).

Могућности:

• Континуирана тежња и жеља студената докторских студија и млађих сарадника да се унапређују у науци (+++);
• Набавка савремене истраживачке опреме (++);
• Покретање нових пројеката, посебно међународних (++);
• Интензивније укључивање младих истраживача на пројекте (+++);
• Унапредити поступак едукације у области управљања квалитетом докторских студија (+++).

Опасности:

• Проблеми који настају са публиковањем научних резултата (++);
• Опадање квалитета доктората услед опште климе у друштву која не подстиче квалитет (++).

Предлог мера и активности за унапређење квалитета Стандарда 15:

• Искористити предности које пружа процес самовредновања и акредитације за иновирање и унапређење свих процеса везаних за унапређење квалитета докторских студија;
• Доследно спроводити сва правила и држати се критеријума који гарантују квалитет докторских дисертација;
• Подизати свест о значају квалитета докторских студија за углед и репутацију Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију;
• Планирати материјална средстава за обезбеђење савремене опреме и литературе као и публиковање у савременим часописима;
• Подстицати студенте докторских студија да поштују принципе етичког кодекса и добре научне праксе.

Показатељи и прилози за Стандард 15:

Табела 15.1. Списак свих акредитованих студијских програма докторских студија

Табела 15.2. Списак организационих јединица, које се баве уједначавањем квалитета свих докторских студија на високошколској установи (Савет докторских студија, докторска школа...)

Табела 15.3. Списак чланова организационих јединица за квалитет докторских студија високошколске установе

Прилог 15.1. Правилник докторских студија

Прилог 15.2. Извод из Статута који регулише докторске студије

Прилог 15.4. Правилник о избору ментора

Прилог 15.5. Поступак израде и одбране докторске дисертације