Основне академске студије студијског програма Логопедија трају четири године, обима 240 ЕСПБ, 60 ЕСПБ по години. Курикулум студијског програма има 51 наставни предмет, од којих студент слуша 41 предмет, и то 31 обавезни и 10 изборних.
Годишња оптерећеност студенатаје-735 часова активне наставе током прве године студија, 720 часова током друге године, 690 часова током треће године и 720 часова током четврте године. Укупан број часова активне наставе на студијском програму износи 2865. Настава се организује и изводи по семестрима, током 30 радних недеља годишње, у складу са планом извођења наставе.
План и програм основних академских студија се остварује извођењем тео-ријске и практичне наставе (предавања и вежбе). Стручна пракса се реализује уз координацију и супервизију наставника, сарадника и координатора из установе у којој се обавља. Студенти се укључују у активности и специфичне видове процене и третмана особа са поремећајима у говору, језику и комуникацији, што омогућава непосреднупримену стечених знања и вештина, као и евалуацију постигнућа.
Након завршетка основних академских студија стиче се звање Дипломирани логопед.

Општи циљ студијског програма Логопедија усмерен је на стицање академских знања и вештина из области поремећаја говора, језика и комуникације и рехабилитације особа са поремећајима говорних и језичких функција, у складу са међународним стандардима.
Специфични циљеви овог студијског програма су:

1. Усвајање знања о феноменологији и етиологији поремећаја говора, језика и комуникације.
   
2. Стицање знања из области превенције, ране детекције и дијагностике говорних и језичких поремећаја.
   
3. Овладавање знањима и вештинама потребним за узимање логопедске анамнезе и доношење логопедског закључка и дијагнозе.
   
4. Развијање способности и вештина потребних за примену савремених метода и процедура у поступку дијагностичке процене.
   
5. Развијање способности за конципирање и израду програма и метода третмана говорних и језичких поремећаја.
   
6. Стицање знања и вештина за примену специфичних метода третмана у процесу хабилитације и рехабилитације особа са поремећајима говорних и језичких функција.
   
7. Овладавање знањима и вештинама за рад у центрима за говорну патологију, центрима за медицинску рехабилитацију, неуролошким одељењима и клиникама, оториноларинголошким одељењима и клиникама, педијатријским клиникама.домовима здравља, развојним саветовалиштима, установама за ментално здравље и геријатријским установама.
   
8. Овладавање знањима и вештинама за извођење логопедског рада у предшколским установама и основним школама.
   
9. Овладавање знањима и вештинама за рад на детекцији, дијагностици и третману поремећаја вербалне и невербалне комуникације код особа са потребом за посебном подршком.
   
10. Овладавање знањима и вештинама за извођење логопедског рада са вишеструко ометеним особама.
    
11. Овладавање знањима и вештинама за примену и развијање асистивне технологије у раду са особама које имају поремећаје говорних и језичких функција.
    
12. Развијање способности и вештина за тимски рад са стручњацима из додирних научних области.
    
13. Развијање способности за извођење логопедског рада у истраживачким центрима.
    
14. Подстицање стручне и научне радозналости будућих логопеда.

Студијски програм Логопедија припрема стручњаке за рад на превенцији, детекцији, дијагностиковању и третману поремећаја комуникације под којом се подразумевају сви процеси и функције које се односе на продукцију и разумевање говорног и писаног језика, као и невербалне аспекте комуникације. Прецизније, овај смер образује стручњаке за рад на превенцији, детекцији, дијагностиковању и третману: поремећаја артикулације, развојних говорно-језичких поремећаја, развојних поремећаја школских вештина (дислексија, дисграфија), муцања, афазија и сродних поремећаја (дизартрија, апраксија, агнозија, акалкулија), као и поремећаја гласа. Поред тога, логопеди су оспособљени за дијагностику и третман поремећаја комуникације код особа које имају потребу за посебном подршком (особе са менталном ометеношћу, церебралном парализом, оштећењем вида, аутизмом); за рад на хабилитацији и рехабилитацији говора код особа са оштећењем слуха; за рад са вишеструко ометеним особама; за дијагностику и третман језичких поремећаја и одржавање комуникацијских способности особа са деменцијом и церебралним променама које прате старење; зарад на развијању аугментативних и алтернативних интервентних метода у комуникацији.
Упознати су са принципима клиничког рада, могу да учествују у креирању метода и средстава за рехабилитацију особа са говорним и језичким поремећајима; да пружају подршку овим особама у процесу интеграције; да учествују у изради документације за клинички логопедски рад; способни су за даље усавршавање и научно-истраживачки рад.
По завршетку основних академских студија студијског програма Логопедија, дипломирани логопед је оспособљен за:

1. Превенцију, рану детекцијуи препознавање карактеристика говорних и језичких поремећаја;
   
2. Учествовање у адаптацији и изради тест мерних инструмената за процену говорних и језичких способности код деце и одраслих;
   
3. Одређивање облика и тежине говорног и језичког поремећаја, тј постављање логопедске дијагнозе;
   
4. Диференцирање примарног поремећаја од других, сродних поремећаја;
   
5. Хабилитацију и рехабилитацијудеце и одраслих са поремећајима говорних, језичких и комуникацијских способности;
   
6. Коришћење савремене асистивне технологије у раду са овом популацијом;
   
7. Вођење одговарајуће документације.
   

Логопед је оспособљен за рад у центрима за говорну патологију, центрима за медицинску рехабилитацију, посебним центрима и установама за васпитање, образовање и рехабилитацију, домовима здравља, развојним саветовалиштима, школским диспанзерима.болницама, клиникама, институтима, геријатријским установама, предшколским установама, основним школама, приватној пракси и истраживачким центрима.